Напетост у Јужној Кореји у ишчекивању одлуке Уставног суда о смени председника

У Републици Кореји политичка елита, медији и обичан народ последњих недеља са забринутошћу ишчекују пресуду Уставног суда по питању смене председника Јун Сук Јола, који је опозван у парламенту због покушаја да уведе ванредно стање почетком децембра.

Посланици јужнокорејског парламента половином децембра су изгласали неповерење Јуну, оптужујући га за кршење Устава, јер је након проглашења ванредног стања послао јединице војске у парламент како би народне депутате, који већином долазе из редова опозиције, спречио да уђу у зграду и гласају за поништење ванредног стања, зашта они имају право по Уставу.

Јуну се пребацује и да је само проглашење ванредног стања, које подразумева суспендовање рада парламента и, уопште, политичког деловања и окупљања, извршио из неоправданих, неуставних, па и фиктивних разлога.

Конкретно, он је законито деловање опозиције, која је смењивала министре у његовој влади и делом блокирала буџет који је он подржавао окарактерисао као паралисање државе и непријатељско деловање у корист севернокорејског комунистичког режима.

Политичко маневрисање иза судских кулиса

Након гласања у парламенту, Јун је суспендован и његов случај је предат Уставном суду, чије судије треба да дају оцену о томе да ли је Јун заиста нарушио уставни поредак и прекорачио своја овлаштења, односно, да ли заиста треба да буде смењен са функције председника како то тражи већина у парламенту.

Саслушања у судници окончана су крајем фебруара и од тада је већ прошло више од три недеље а да суд није саопштио датум изрицања пресуде.

Пошто су у претходним сличним случајевима судије Уставног суда завршиле разматрање након само две недеље, јужнокорејски медији се слажу у оцени да овог пута вероватно постоји извесно неслагање међу њима.

Гласине и спекулације

У вези са узроком одлагања пресуде, међутим, колају разне гласине и спекулације. Једна од њих је да судије које заступају мањинско мишљење, вероватно оно које иде у прилог суспендованом лидеру, намерно отежу са изјашњавањем и образложењем, односно, врше опструкцију и практично купују време за Јунову конзервативну партију Снага народа да се консолидује.

Друга је да оне судије које сматрају да је Јун крив за кршење Устава и покушај увођења диктатуре, које су блиске опозиционој Демократској партији која од пролећа прошле године доминира парламентом, немају потребну већину (од шест гласова) и због тога отежу, како би се расправи придружио још један, већ формално номиновани судија и језичак ваге померио у њихову корист.

Наиме, судију Ма Ен Хјук, којег бије глас да има уверења која нагињу лево од центра, у корист демократа, већ је номиновала већина у парламенту, али је вршилац дужности председника Че Санг Мок, који долази из редова Јунове партије, ставио вето којим је онемогућио његово ступање на дужност.

Консензус судија мало вероватан? 

Још једна теорија је да пресуда Уставног суда касни јер су судије решиле да, се упркос разликама у својим политичким уверењима, некако усагласе, односно, изађу са једногласном пресудом како би умањили могућност избијања насиља и пада у анархију.

Има и оних који мисле да је такав консензус сасвим немогућ, али да судије супротстављених гледишта ипак раде на томе да ублаже разлике у коначном тексту пресуде између већинског и мањинског мишљења да не би доливали уље на ватру у изразито поларизованом друштву.

Иначе, Уставни суд Републике Кореје је 2017. године донео одлуку да подржи одлуку парламента о смени тадашње председнице Пак Гун Хје, која је такође припадала конзервативним политичким снагама. Када је та пресуда била саопштена, наступили су нереди у којима су погинуле четири особе, па у Јужној Кореји сада влада велика напетост док цела нација ишчекује пресуду и образложење које ће дати Уставни суд.

Суспендовани председник Јун изведен је и пред кривични суд у Сеулу под оптужбом да је извршио побуну против државног поретка тиме што је неоправдано прогласио ванредно стање и покушао да сконцентрише моћ у својим рукама.