Филипини – између потребе за новцем и сигурности

Нови филипински председник Фердинанд Маркос млађи кориговао је спољну политику своје земље по ступању на дужност 2022. године тако што је кормило државе поново скренуо према Вашингтону, а даље од Пекинга, па и Москве, с којима је кокетирао његов претходник Родриго Дутерте.

Мада се на почетку мандата формално изјаснио за политику непристајања ни уз једну од две велике стране силе Кине и САД, Маркос, чија је породица 1986. године након пада диктатуре његовог оца пребегла на Хаваје авионом америчке војске, сместа је повратио и продубио традиционално снажне војнополитичке везе своје земље са Вашингтоном. Све, како би у спору са Пекингом заштитио Филипине од могућег губитка територија и ресурса у морском пространству које у Манили називају Западним филипинским, а другде у свету Јужним кинеским морем.

Не само што је продужио договор са Вашингтоном о коришћењу војних складишта и резервоара и ротирању америчких трупа на филипинском тлу, већ им је дозволио приступ у нових пет филипинских база, те интензивирао набавку оружја од САД и њених савезника, као и војне вежбе са америчком, аустралијском и јапанском војском.

Политика која има своју цену

Та одлучна политика, која јача физички надзор и контролу мора и ваздушног простора даље од обала, те користи претњу стационирања америчких трупа на северу Филипина, недалеко од Тајвана, као палицу која може лако да удари по кинеској армији у случају да она покуша блокаду или напад на то острво, међутим, има своју економску цену. 

Један конкретан показатељ тог трошка је драстичан пад прихода од туризма. Наиме, медији у источној Азији пишу да је у 2024. Филипине посетило само 310.000 кинеских туриста, у поређењу са чак 1,7 милиона 2019. године, када је на власти био председник Родриго Дутерте. Тако је план владе у Манили да у 2024. години привуче 7,7 милиона страних туриста пропао, јер је број посетилаца из иностранства досегао само 5,95 милиона.

Дутерте је водио политику економског зближавања са Кином, чији је огромни капитал желео да искористи за финансирање свог мегаломанског, али у суштини корисног, програма изградње инфраструктуре, тешког око 200 милијарди долара. 

Киван на америчку политику диктата у вези људских права, која је ометала његов у народу популарни рат против дроге, ексцентрични Дутерте је био спреман да гурне под тепих проблем територијалног спора са Кином и фокусира се на економију. То је довело до пада тензија у водама око Спратли острва, око којих се две државе споре, и пораста економске размене с Пекингом.

Од спољнополитичког заокрета садашњег лидера Филипина Маркоса ка Вашингтону, инциденти у поменутим водама, који се углавном очитавају у надмудривању, гађању воденим топовима и намерним сударима бродова кинеске обалске страже и филипинске војске су се интензивирали, као и, пишу филипински медији, случајеви шпијунаже војних инсталација на тлу те разуђене острвске државе са око 110 милиона становника. 

И криминал отежава билатералне односе и туристичку размену

И док се и те врсте тензија могу сматрати једним видом трошка који се сноси услед лоших односа са Кином, хапшења неколико кинеских држављана у јануару, под сумњом да су покушали да дроновима снимају касарне филипинске војске, сугеришу да до побољшања односа неће скоро доћи.

У последња два месеца, на Филипинима су у току и масовна хапшења, која обухватају стотине људи, особа умешаних у рад сумњивих онлајн касина. Типично, њима руководе кинески мафијаши, док су жртве преваре углавном коцкари у њиховој домовини. 

Наиме, влада председника Маркоса забранила је организовање коцкања преко интернета крајем прошле године. То је "привредна" грана у којој је на Филипинима, по подацима којима је располагао, тада радило чак 21.000 кинеских држављана и која је, осим по преварама, општепозната и по киднаповању и трговини дрогом.

Тако, проблем пада кинеског туризма није само питање које има везе са политичким заоштравањем односа између две земље, већ и деловањем криминалних група.

Филипини, као и Тајланд, популарни су међу криминалцима у Јапану, Кини и Јужној Кореји, који их, због малих трошкова боравка и подмитљивости полицијског апарата, често користе као упориште за разне врсте превара које се врше употребом телефона и интернета.