Пад на берзи после Ријада - нови изазови у руско-америчким односима

Приликом доделе одликовања златних звезда Хероја Русије у Кремљу поводом Дана браниоца отаџбине, председник Владимир Путин, захвалио се свим руским борцима који су дали допринос у специјалној војној операцији.

Уочи треће годишњице почетка сукоба у Украјини, Путин је похвалио напоре војника који, како је рекао, достојанствено пролазе кроз тешка искушења и показују се као највиши професионалци, храбри људи и патриоте.

"Захваљујући вашем залагању остварујемо циљеве Специјалне војне операције. Земља је поносна на вас, ваше подвиге и допринос у одбрани отаџбине. Честитам вам на одликовању високог звања Хероја Русије и желим вам даље успехе у служби. Борци у Специјалној војној операцији бране истину, правду, мир и будућност Русије. Хвала вам у име руског народа, у име Русије, за ваш ратни труд и за ваше подвиге", рекао је Путин.

Нови разговори Вашингтона и Москве следеће недеље

Након недавног састанка између Вашингтона и Москве у Ријаду, који је, између осталог, био фокусиран на крај рата у Украјини, изненађујуће су пале цене акција неких руских компанија на берзи. Иако се очекивало да ће ове акције расти, тржиште је реаговало другачије, што је створило одређени опрез међу инвеститорима.

Овај развој догађаја указује на то да, поред оптимизма који је присутан, финансијске прогнозе морају бити пажљиво анализиране.

Након састанка, руски министар спољних послова, Сергеј Лавров, најавио је да ће следеће недеље бити одржани нови разговори између руске и америчке делегације о нормализацији односа између две земље. Ово отвара другу фазу руско-америчких преговора, која би могла имати значајне последице по глобалне економске односе.

Позитивни сигнали не гарантују брзе промене у односима Русије и Запада

Иако су разговори у Ријаду и други контакти били позитивни, аналитичари у Москви сматрају да неће донети брзе резултате. Академска заједница као конкретан резултат види поновно отварање амбасада, што указује на повратак класичне дипломатије.

Према речима професорке Факултета за спољну економију, Екатарине Ентине, која се бави светском економијом и међународним односима, иако постоје позитивни сигнали, они неће донети брзе резултате. Стога је неопходно бити опрезан у прогнозама.

"На крају, питање није само Украјина и сама украјинска криза, већ је реч о систему европске безбедности у целини. Свет добро зна да смо, бар три пута након распада Совјетског Савеза, предлагали свеобухватан план за обезбеђење европске безбедности. Сваки пут смо на ове предлоге добили одговор у виду одбијања са Запада. И сада, дошло је до ситуације какву смо могли да предвидимо. Срж ових преговора сада је како обезбедити систем паневропске безбедности, који није важан само за Русију, већ и за читав континент. Наравно, за тај процес биће неопходна и активна улога Европе", истиче Ентина.

Како глобалне промене утичу на Балкан

Промене на глобалном нивоу могле би имати дубок утицај и на Балкан, који, како оцењују у Москви, у контексту руско-америчких односа заузима посебно место.

"Скоро да немам никаквих сумњи да ће тим америчког председника Доналда Трампа покушати да се врати плановима који су били делимично изражени у Вашингтонском споразуму", додаје она.

Професорка Ентина такође истиче да ће бити тешко доћи до решења у Босни и Херцеговини, јер се Дејтонски споразум у пракси показао неефикасним

"Један излаз који би могао да води Босну и Херцеговину ка нечем мирном и нормалном био би нека врста конфедерације без високог представника, без међународне контроле", каже она.

У Босни и Херцеговини постоји значајан безбедносни изазов, који аналитичари у Москви сматрају кључном тачком напетости на Балкану.