Кинеска инвестиција у Вијетнаму – брза пруга за нове економске везе

Парламент у Ханоју одобрио је изградњу дуго најављиване брзе пруге од кинеске границе до луке Хајфонг у северном Вијетнаму, која ће коштати, процењује се, око 8,3 милијарди долара.

Пругом дужине 391 километар возови ће се кретати брзином до 160 км на час, а по уласку у Кину они ће моћи да продуже до града Кунминга, престонице провинције Јунан и тачке из које се на југ шири мрежа брзих пруга позната као "Паназијска железница".

Реч је о систему савремених железничких саобраћајница који се углавном финансира кинеским кредитима и гради захваљујући умећу кинеских инжењера и радника. Она треба да олакша и убрза проток робе и људи на Индокинеском полуострву и тако допринесе расту трговинске размене.

Изградња пруге од кинеске границе до вијетнамске луке требало би да почне већ ове године, а у горе поменути трошак је урачунато и 27 километара споредних пруга. Она је посебно битна јер ће превладати проблем некомпатибилности железничких мрежа две земље, будући да се на северу Вијетнама и даље користе застареле пруге уског колосека које су изградили француски колонисти на самом почетку 20. века.

Вијетнам, тврд орах за иницијативу "Појас и пут"

Када је у питању изградња Паназијске железнице, важан и тежак корак направљен је током пандемије када је 2021. довршена пруга Кунминг-Вијентијан, чиме је Лаос, јужни комунистички сусед Кине са око седам милиона становника, добио практично прву железничку пругу у својој историји.

Други крак Паназијске железнице (која је замишљена тако да премрежи и Тајланд и Малезију и досегне Сингапур на крајњем југу Индокине), који треба да води од Кунминга до Ханоја и даље на југ, међутим, до сада је каснио с реализацијом, добрим делом и због страховања у вијетнамској престоници да би државу могао превише да задужи и економски веже за Кину.

Наиме, од 2014. наовамо две земље се наново интензивно споре око територија и ресурса у Јужном кинеском мору, где је између њих у прошлости долазило до смртоносних оружаних инцидената. Услед тих трзавица, мада је наставио да развија снажне трговинске односе са Пекингом и званично приступио иницијативи "Појас и пут", Ханој није допустио уплив кинеског капитала у више предложених и планираних пројеката, међу којима су и успостављање 5Г мреже и изградња дугог аутопута север-југ, који би повезао престоницу и највећи град у земљи Хо Ши Мин.

Једина крупна кинеска инвестиција у оквиру "Појаса и пута свиле" коју је вијетнамска влада дозволила била је изградња једне линије градског шинског превоза у Ханоју.

Ипак, Вијетнам, који, осим у првој години пандемије, већ три деценије бележи врло висок економски раст између пет и девет посто, под новим руководством кује планове о новом крупном привредном искораку. А зато су му несумњиво потребна квалитетна саобраћајна инфраструктура и добре железничке везе са највећим трговинским партнером Кином, с којом је прошле године остварио укупну размену од 205 милијарди долара. Поготово када се има на уму да је та и иначе крупна размена за само годину дана скочила за чак 19 одсто.

Пруга која ремети равнотежу у спољној политици

Куриозитет је да су се у источноазијским медијима блиским Вашингтону поводом усвајања пројекта изградње нове пруге појавили чланци у којима се пруга Кунминг-Хајфонг описује као отклон од политике неутралности, односно, једнаког одстојања од две велике светске силе САД и Кине, коју је последњих година водио Ханој.

По том дискурсу, разлог зашто је та пруга средње дужине која спаја суседе који су економски упућени један на другог сумњива и толико битна да може да наруши поменуту спољнополитичку равнотежу је то што она пролази кроз ресурсима богати регион земље, у близини рудника Нуи Фао, који садржи највеће светско лежиште ретког метала тунгстена процењено на 66 милиона метричких тона, као и неколико других тражених метала као што су бакар и бизмут.

Тунгстен има велику примену у војној индустрији и електроници, у компјутерима и паметним телефонима, а САД и њени савезници, ЕУ и Јапан, троше више од половине доступних количина, док производе само око пет посто. С друге стране, Вијетнам, који након Кине има највеће познате наслаге ретких земљаних метала, има треће највеће резерве тунгстена на свету.

Отуд, амерички аналитичари, свесни глобалне борбе за ресурсе и ланце снабдевања коју је њихова земља отпочела против Пекинга, брину да би Кинези могли да искористе своју финансијску моћ и нову пругу да организују набавке тог дефицитарног елемента из рудника Нуи Фао и тако практично остваре монопол над њим.

И док је кинеска страна сигурно свесна привлачности поменутог вијетнамског рудника, с обзиром на географску близину две земље, комплементарност њихових привреда и просту чињеницу да САД нису у стању да државама за које су геополитички заинтересоване понуде повољне кредите и знање потребно за реализацију крупних инфраструктурних пројеката у кратком року, свака врста алармирања међународне јавности због уласка кинеског капитала у важну вијетнамску инфраструктуру се чини апсурдном и сувишном.