И Јапанци жртве америчког протекционизма – Бајден стопирао продају челичане бившег власника железаре у Смедереву

Одлазећи амерички председник Џозеф Бајден издао је декрет којим је, из безбедносних разлога, обустављена реализација купопродаје домаћег произвођача челика "Ју-ес стил".

Јапанска корпорација "Нипон стил" понудила је 14,9 милијарди долара за познату америчку челичану са седиштем у Питсбургу, која је десет година, од 2002. до 2012, била власник железаре у Смедереву.

Бајденова директива налаже "Нипон стилу" и "Ју-ес стилу" да за највише тридесет дана предузму све што је потребно да би се купопродаја у потпуности и трајно обуставила.

Пусти снови

Јапанска корпорација већ више од годину дана покушава да реализује куповину "Ју-ес стила" како би стабилизовала своје пословање у условима жестоке конкуренције која долази из Републике Кине, чијих се чак шест предузећа налазе међу првих десет челичана света.

Поред 14,1 милијарде долара за куповину акција и 800 милиона долара за покривање дуга, јапанско предузеће је обећало и да ће уложити 2,7 милијарди долара у технолошко и еколошко унапређење постројења "Ју-ес стила". Такође, оно је пристало да укључи америчке стручњаке у нови управни одбор и испоштује све постојеће синдикалне колективне уговоре. 

"Нипон стил" је и потрошио неколико месеци да увери државну Комисију за страна улагања да преузимање трећег највећег домаћег произвођача челика неће представљати ризик по америчку економску безбедност. Штавише, Јапанци су недавно чак обећали да читавих десет година након преузимања "Ју-ес стила" неће смањивати производњу у његовим постројењима.

Но, упркос свом том труду да изађе у сусрет радничким синдикатима и државним регулаторима, јапанска компанија је остала без важног посла који је требало да јој омогући трајан приступ растућем америчком тржишту и тако обезбеди њену будућност у тренутку када, упоредо са продубљивањем геополитичких тензија, потражња за челиком у суседној Кини почиње да опада.

Одлука америчке администрације нанеће озбиљан ударац новој стратегији развоја јапанског предузећа, које се прошле године највећим делом повукло из Кине како би се преоријентисало на куповину и изградњу производних капацитета у САД и Индији. 

Контроверзна одлука

"Том куповином један од највећих америчких произвођача челика би потпао под страну контролу, што би створило ризик за нашу националну безбедност и виталне ланце снабдевања", стоји у тексту Бајденовог саопштења, које је шокирало јапанску јавност упркос томе што су од раније постојале јасне назнаке да би понуда јапанске компаније могла да буде одбачена.

Једна од њих било је одлучно противљење новоизабраног председника Доналда Трампа, који је током предизборне кампање недвосмислено најавио да неће дозволити да симбол америчке привреде, једна од компанија која је практично изградила америчку државу, пређе у стране руке. Штавише и његов противкандидат потпредседница Камала Харис је током своје предизборне посете Питсбургу изјавила да челичана, коју су 1901. године основали магнати и Џеј Пи Морган и Ендрју Карнеги, треба да остане у домаћем власништву.

Јапански гигант, који запошљава преко 113.000 радника, одлуку председника Бајдена сматра политички обојеном и неоснованом. Он најављује да ће тужити америчку државу како би заштитио свој интерес.

Генерални директор "Ју-ес стила" Дејвид Бурит од раније је мишљења да ће његово предузеће због недостатка средстава морати да затвори своје највеће постројење "Мон Вели" ако пропадне договор са јапанским инвеститором. За реализацију споразума о купопродаји су и три од четири градоначелника насеља у којима се налазе пећи "Ју-ес стила". 

С друге стране, Бајденову одлуку су поздравиле вође синдиката Уједињени радници челичана (USW). Они страхују да би нови јапански власници могли да демонтирају постројења у Пенсилванији и производњу изместе у своју земљу, те тврде да је "Ју-ес стил" ликвидан и способан да самостално настави пословање.

Међутим, Бајденова директива сместа је оборила вредност акција "Ју-ес стила" на берзи за седам одсто. Тржишни капитал те компаније сада износи око 6,87 милијарди америчких долара, у поређењу са готово 11 милијарди у децембру 2023. године, када је план купопродаје први пут објављен.

Домаћи критичари Бајденове одлуке да блокира преузимање "Ју-ес стила" из безбедносних разлога с правом истичу да је она штетна по односе Вашингтона и Токија, с обзиром да је Јапан изразито близак војнополитички савезник САД - у Земљи излазећег сунца се налази највећи број америчких војника који се стационирају у иностранству, њих око 53.000. 

С тачке гледишта тих критичара, а то је став који несумњиво деле и јапански политичари и бизнисмени, тврдња да би компанија из такве пријатељски настројене земље могла да науди безбедности америчке економије и државе делује апсурдно.

Такође, пословни људи у Јапану су огорчени због тога што је инвестиција "Нипон стила" онемогућена иако америчке власти, а нарочито новоизабрани председник Трамп, од страних предузећа управо захтевају да улажу у фабрике на америчком тлу претећи им високим царинама на увоз. 

Разумљива али опасна логика?

Но, одлука Вашингтона има своју логику. Она најпре садржи аспект који је мотивисан унутрашњим приликама. Реч је је разумљивој жељи да се покаже да влада води рачуна о тзв. "појасу рђе", индустријском и рударском појасу који се протеже од источне обале до средњег запада и обухвата и државу Пенсилванију.

Реч је о простору у којем је производни сектор последњих неколико деценија доживео драстичну редукцију, што се негативно одразило на животни стандард становништва и изглед насеља, која су ишарана напуштеним, рђајућим фабрикама.

Поред тога, блокирањем јапанске инвестиције у важну, стратешку грану индустрије, Вашингтон себи даје за право да тврди како се његове забране страних инвестиција не односе само на комунистичку Кину, односно, нису идеолошки мотивисане и пристрасне, већ утемељене у реалним бригама везаним за безбедност.

То, међутим, има своју другу, штетну страну, јер проузрокује сумњу и немир да војнополитичка верност Вашингтону и праћење америчке политике економске изолације Кине и Русије, што захтева "крвава" финансијска и друга одрицања, његовим савезницима не гарантује поштеду од ограничења и казни у пословању са САД.