Авионска катастрофа у Јужној Кореји – шта је пошло по злу

Само протеклог викенда широм света догодило се више драматичних догађаја у области ваздушног саобраћаја. Најпре у Јужној Кореји авион је при слетању ударио у зид, потом се у Канади запалио део авиона а било је и принудног слетања у Норвешкој и у Београду. Др Оља Чокорило са Саобраћајног Факултета Универзитета у Београду каже за РТС да у авионским катастрофама није само један фактор пресудан већ је то увек низ, ланац догађаја. У случају јужнокорејске летелице постоји могућност да се пилоти нису снашли у датим околностима, наводи професорка.

Приликом слетања на аеродром у Муану авион јужнокорејске авио-компаније "Ђеђу ер" ударио је у заштитни зид на крају писте и експлодирао. Том приликом погинуло је 179 особа а само двоје, и то члана посаде су преживела.

Говорећи прелиминарним информацијама о несрећи, шефица катедре за ваздухопловно-превозне средства на Саобраћајном Факултету Универзитета у Београду, др Оља Чокорило каже да су пилоти "боинга 737-800" јужнокорејске компаније "Ђеђу ер" слетали са другог прага полетно-слетне стазе због упозорења од могућег удара птица.

Наводи да су једино двоје преживелих тврде да је и дошло до удара птица додајући да се на снимцима који круже интернетом можете видети да на десном мотору постоји "један траг".

"Може бити да је дошло до пожара на једном мотору и да је летелица постала претешка у тренутку слетања и због горива које су носили није дошло до извлачења стајног трапа", каже професорка Чокорило.

Удар птица или грешка пилота

Напомиње да се на снимцима несреће може видети да се приликом слетања на стомак авион кретао великом брзином по писти и да није извучена механизација за хиперпотисак, односно ваздушне кочнице које су могле да успоре кретање летелице.

Претпоставља да би могло да се ради о грешци пилота или несвесности пилота у ситуацији у којој су се нашли.

Чокорило указује да је авион ударио у зид пре него што се запалио и да се поставља питање зашто је он био ту.

"Аеродромске власти тврде да је тај зид био пројектован у складу са прописима. Наравно, све то ће истрага показати као и зашто није дошло до извлачења стајног трапа, односно да ли се квар десило у тренутку слетања или постојао већ неки ранији", истиче професорка Саобраћајног факултета.

Према њеним речима, у авионским катастрофама није један фактор пресудан већ је то увек низ, ланац догађаја. "Можда се пилоти нису снашли, могли су да слете на другу страну писте а да није било зида вероватно бисмо имали само излетање и не би било жртава или би их било мање", додаје Чокорило.

Два члана посаде преживела су пуком срећом јер су се налазили у репном делу ваздухоплова.

Шта ће рећи црна кутија

Чокорило наводи да је црна кутија пронађена, што је, наглашава, изузетно важно.

"Сви параметри лета који се бележе кроз одређене системе ваздухоплова, они ће бити анализирани. Дакле, да се види понашање ваздухоплова у току лета, да ли је било неких кварова и каквих. И црна кутија ће дати још података о томе шта се дешавало у кокпиту, разговор између пилота, контроле летења, свих актера који су у та три минута покушавали да спасу животе 179 путника и чланова посаде", објашњава Оља Чокорило.

Говорећи о истрагама авионских несрећа, Чокорило каже да међународна регулатива тачно дефинише како се даље поступа.

"Прво је то држава где се несрећа догодила, цивилне ваздухопловне власти, њихови истражитељи а затим се укључују сви субјекти где је авион регистрован. Не мора да увек да буде да је реч о истој земљи ко што је то овде случај. Рецимо, да је авион био регистрован у Француској, укључила би се Француска у истрагу", каже Чокорило.

Ту се, како додаје, укључује и произвођач авиона, у овом случају ради се о авиону "боинг 737-800".

Чокорило наводи да је незванично сазнала да су се америчке цивилне ваздухопловне власти понудиле да помогну у истрази.

На крају, како је рекла, сви ти налази, извршитеља и поступци омогућиће да се примене неке превентивне мере и поуке за будућност.

Осврнувши се на принудно слетање авиона који из Хамбурга летео за Приштину са 155 путника на Аеродром "Никола Тесла“ да су најчешћи разлози за тај чин ако неком путнику позли у току лета.

"Бира се неки алтернативни аеродром који се налази на рути а медицинска екипа преузима тог путника док остали настављају лет до своје крајње дестинације".

У случају принудног слетања на београдски аеродром, процедура је била иста, само је разлог био другачији – појава дима.

"Ни тада посада авиона неће ризиковати. Када се детектује појава дима, пилоти неће ризиковати да путнике превозе до крајње дестинације, него је потпуно нормална процедура да иду на алтернативни аеродром да би се евакуисали путници, променили авион, где ће им се организовати превоз до жељене дестинације. То је уобичајена процедура за коју су и кабинско и летачко особље врхунски обучени“, каже професорка Оља Чокорило.

Цело гостовање Оље Чокорило можете погледати у видеу на почетку текста...