Око: Грузија, Румунија, Молдавија – руски или европски свет

Дипломата и бивши амбасадор Србије у Белорусији Срећко Ђукић изјавио је да се после избора у Грузији, ситуација на улицама њене престонице може упоредити са украјинским Mајданом, истичући да је та земља постала нови прозор у свет Русије. Професор и виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић, међутим, сматра да сукоб између партије Грузијски сан и ЕУ траје више од годину дана.

Грузини желе у Европску унију, то говоре фотографије са улица Тбилисија, после одлуке Владе да замрзне преговоре о приступању Унији до 2028. године.

Парадоксално, Влада, коју данас сматрају проруском, добила је пре месец дана на изборима подршку од 54 одсто.

Са друге стране, опозиција тврди да су избори покрадени, а Европа тражи да се понове.

И у самој Унији – поново изненађења. У други круг избора у Румунији иде екстремни десничар Калин Ђеорђеску и кандидаткиња десног центра Елена Ласкони.

И Ђеорђеску је, кажу на Западу, руски човек и могао би да одреди однос Румуније, савезнице Украјине, у актуелном рату са Русијом.

Европа поново "види прсте" Москве у изборном процесу и то у земљи која има најдужу границу са Украјином, док је у НАТО-у већ 20 година.

Грузија и украјински Mајдан

Срећко Ђукић, гостујући у емисији Око, рекао је да се ситуација на улицама престонице Грузије може упоредити са украјинским Mајданом, јер је повод замрзавање преговoра и свих контаката у наредне четири године са ЕУ.

"Влада је чак рекла да јој новац ЕУ у наредне четири године не треба, што подсећа на украјински 'Eвромајдан' и ставља цео регион пред неизвесност. Грузија није безначајна земља у руском окружењу", рекао је Ђукић.

Подсетио је да је Русија 2008. година интервенисала у Грузији када је дошло до одвајање Јужне Осетије и Абхазије, након чега је уследио прекид дипломатских односа између две земље.

Према његовим речима, са оснивањем партије Грузијска машта, земља је почела да се окреће Русији.

(Не)слагање анкета и гласања на изборима

Пророковић пак сматра да политички сукоб између партије Грузијски сан и ЕУ траје годину дана, те да драматичне сцене са улица Тбилисија не значи да су грађани Грузији за Европску унију.

Као пример, Пророковић наводи Молдавију, где је према анкетама било више грађана за ЕУ, али је на референдуму 50,3 одсто њих гласало за ЕУ.

"ЕУ неће признати изборе, а председница Републике је рекла да неће признати ни избор за будућег председника Грузије", истиче Пророковић.

Нови прозор у свет Русије

Ђукић, ипак, каже да је Русија спровела своју политику према Грузији.

"Прво су биле затворене границе, а онда је почело њихово постепено отварање. Грузија је сада један од највећих канала који снабдева Русију свим што не може да набави на светском тржишту због санкција. Други канал је да Руси могу да живе у Грузији годину дана", наводи Ђукић.

Објашњава да је Грузија постала, како је Петар Велики говорио, нови прозор у свет Русије.

Пророковић, са друге стране, истиче да су дешавања у Грузији од 2010. и 2011. године последица "сакашвилизације земље".

"То што је Грузија преживела за време Михаила Сакашвилија оставило је трајне последице у друштву, а тицало се и десуверенизације земље. Безглаво се ушло у процес интеграција, жеље да се прикључе НАТО-у, отварање сопствене економије која није била конкурентна. Мање се ту ради о преоријентацији ка Русији", сматра Пророковић.

Померање удесно

Гост Ока, такође, напомиње да није било ни великог утицаја Русије на изборе у Румунији, како се прича, истичући да се говори о руском утицају где год не одговарају резултати избора.

"Стално се прича о руском утицају. Зашто – да би се добили већи новци за кампању против Русије", наводи Пророковић.

Ђукић, такође, каже да Румунија није типичан пример за однос Русије према некој од источноевропских земаља.

"Мислим да је реч о померању бирачког тела у десно, што је вероватно промовисано и подстакнуто оним што се дешавало у Америци са Трампом, као и десних партија које су побеђивале у Европи", напомиње Ђукић.