Хибридни рат на Балтичком мору, данска морнарица "заробила" кинески теретни брод

Теретњак "Ји Пенг 3" и дански ратни брод спустили су сидра на свега два километра удаљености у мореузу Категат, дан после таласа оптужби неколико држава да је кинески брод "кривац" за прекид оптичких каблова положених на дно Балтичког мора.

Кинески брод је, током протеклих неколико дана, прешао преко места на којем су каблови постављени, након чега је дошло до прекида оптичких веза између укупно четири државе.

Неколико држава, укључујући Шведску, Данску и Финску су прекид каблова приписали наводној саботажи, док је за кривца проглашен кинески брод, чији је капетан, наводно, Рус.

У претходна 24 часа неколико данских ратних бродова пратило је "Ји Пенг 3" док је из Балтичког мора упловљавао у јужни део мореуза Категат, где се укотвио.

"Нико не верује да су каблови случајно пресечени", рекао је немачки министар одбране Борис Писторијус, након што су у размаку од 24 часа пресечени каблови који повезују Немачку и Финску, као и Шведску и Литванију.

Одмах затим, шведске власти су покренуле истрагу и упутиле две мини-подморнице на места на којима су оптички каблови прекинути, сматрајући да се ради о "хибридном рату".

План шведских власти је да разговарају да посадом "Ји Пенга", којег су "опколили" дански брод за обуку ронилаца "Соловен", патролни брод "П525" и фрегата "Хвидсбјорнен".

Рат на дну мора, или 10.000 саботажа за 40 година

Напади на Северни ток 1 и 2 у којима су у спетембру 2022. године уништена оба тока овог гасовода, најдрастичнији су примери међу око 10.000 напада на енергетску инфраструктуру, колико их је избројао швајцарски Инстутут „Паул Шерер" да су се десили од 1980. године.

Рат на дну мора, како аналитичари зову могуће сукобе око кључних подводних инфраструктурних објеката, већ годинама представља предмет расправа стратега, који једнако дуго упозоравају да неколико држава, укључујући САД, Кину, Русију и Велику Британију, има средства да такве нападе изведе.

На такву опасност је још пре две године упозорио тадашњи француски министар одбране Флоренс Парли, који је објавио да је заштита подводне инфраструктуре, укључујући гасоводе, нафотоводе и оптичке каблове, саставни део стратегије одбране суверенитета Француске.

Према Парлијевом плану заштите инфраструктуре, француска морнарица ће помоћу подводних дронова и мини-подморница моћи да делује на дубинама до 6.000 метара, на начин на који то већ чине Британци и Кинези. „Француска жели да брани суверенитет, ресурсе и инфраструктуру чак и у дубинама океана", најавио је тада Парли.

Неколико месеци касније Европска унија је Русију и Кину идентификовала као једине две државе способне да употребом подводних експлозивних направа нанесу велику штету подводној инфраструктури.

Истовремено, из НАТО-а је стигло упозорење да се од 2015. године бележи појачана активност руских подморница око кључних подводних каблова, те да Москва има и могућност и знање да изведе акције усмерене против инфраструктурних објеката смештених на морском дну.