Смрт Јахје Синвара – симбола палестинског отпора или касапина из Кан Јуниса

Одмах затим, над његовим телом сликала се група војника, док су бројне израелске организације почеле да славе, тврдећи да би смрт Јахје Синвара могла представљати крај агоније за преостале заточене Израелце, али и суштински крај Хамаса као озбиљне војне организације.

"Жив или мртав", гесло је под којим су израелске обавештајне службе, Мосад и Шин бет, још средином октобра формирале посебан оперативни штаб са искључивим задатком да пронађу и убију Хамасове командосе и лидере те организације који се сматрају одговорним за упад у Израел у којем је убијено око 1.200 људи.

Идентитет лидера Хамаса потврђен је након што су израелске власти упоредиле ДНК и отиске зуба, узете док је Синвар био у затвору. 

Иако су власти у Јерусалиму месецима тврдиле да се Синвар крије из "живог штита", односно неколико преживелих талаца, на месту на којем је погинуо нису виђени отети Израелци. 

Оптимисти се надају да ће смрт Јахје Синвара отворити врата новој рунди преговора и примирју у Појасу Газе, сматрајући да би нова гарнитура лидера Хамаса лакше могла пристати на израелске услове.

Песимисти пак сматрају да ће Синвара на челу организације заменити још радикалнији представници Палестинаца, те да ће се рат, после смрти 42.000 Палестинаца током годину дана сукоба, прелити на остатак Блиског истока.

Хамасов министар војни, како су га описивали западни обавештајци, због харизме је био и најпопуларнији међу свим лидерима ове организације, не само у Појасу Газе већ и на Западној обали.

Бранилац части палестинског народа, како су га описивали сународници, уједно, био је и главни планер операције коју је Хамас покренуо 7. октобра прошле године, када је убијено нешто више 1.100 и отето око 250 Израелаца.

Због тога, израелске власти су реактивирале специјалну јединица "Нили", са искључивим задатком да лоцира и ликвидира све лидере и припаднике Хамаса, који су учествовали у упаду на израелску територију, укључујући Јахју Синвара, Мухамеда Деифа и Марвана Ису.

Американци лов на Синвара пореде са потрагом за лидером Ал Каиде, Осамом бин Ладеном, који је годинама успевао да избегне обавештајце из САД, пре него што су га специјалци ликвидирали у Аботабаду 2011. године.

Израел је, током потраге, редовно добијао обавештајне податке од Американаца, који су за ову сврху Шин бету испоручили посебан радар за откривање аномалија испод земље.

После неколико месеци рата у Појасу Газе, припадници Хамаса су открили да им Израелци прислушкују сателитске телефоне, па је од тада Синвар за комуникацију користио искључиво курире.

Осим тројице лидера, мете ове јединице су припадници Хамасовог одреда "Нухба", елитних снага које броје око 2.500 бораца, посебно увежбаних и опремљених за диверзантске акције, циљана убиства и заседе.

Потера за Синваром

Израелци су Синвара прво тражили у северном делу Појаса Газе, затим у Кан Јунису одакле и потиче снимак бега из тунела, након чега се сматрало да се, готово сигурно, налази негде у Рафи.

Иако се недељама веровало да је тешко рањен или чак мртав, Синвар се прошле недеље јавио катарским преговарачима којима је, како јављају израелски Канал 13 и Њујорк тајмс, поновио да ће преосталих тридесетак живих талаца бити ослобођено тек када Израел потпуно повуче снаге из Појаса Газе.

Израелци су тврдили да се, сатеран у шкрипац, Синвар сакрио у тунеле испод Газе окружен преживелим таоцима, надајући се да ће даље ширење сукоба по Блиском истоку спречити потпуно уништење Хамаса.

У штабу Хамаса, или оном што је од њега остало, Синварова безосећајност за патњу жртава и слепило према степену деструкције омогућило је герилцима да наставе борбу упркос чињеници да ратују на рушевинама, као и да је већина лидера већ одавно сахрањена.

Суштински, Хамас је поверовао да Нетанјаху губи подршку Америке па је наставио да одуговлачи преговоре, док је Израел, суочен са америчком неодлучношћу, поруку Вашингтона схватио као дозволу да делује према сопственом нахођењу.

Јахја Синвар је, у новембру, бесно реаговао на вести о колапсу примирја, што је био прилично јасан показатељ да следећег прекида ватре, можда, неће ни бити. Обавештајци наводе да је Синвар први прекид ватре дочекао у бункеру, верујући чврсто да је рат, који је у том тренутку трајао два месеца, суштински окончан, те да ће сложени статус кво моћи да отеже унедоглед дозирајући број ослобођених талаца све док израелска јавност не сруши владу Бенјамина Нетанјахуа.

Пропаст примирја директна је последица чињенице да Хамас није успео да лоцира неколико припадница израелске војске, чије је ослобађање претходно обећао катарским дипломатама. Покушај Палестинаца да неколицином стараца и телима убијених израелских војника замене "нестале“ жене разбеснео је власти у Јерусалиму, па су израелске снаге одмах упале у Кан Јунис где се, како се веровало, крио Јахја Синвар.

За лидера Хамаса, тврде дипломате, напад на Кан Јунис био је прекретница, јер је одлучио да више неће пристајати на привремене прекиде ватре, инсистирајући на перманентном примирју у замену за преостале таоце.

До краја јула ове године ствари су се потпуно преокренуле, па је главна препрека миру наместо Синвара постао Нетанјаху, иако се у том тренутку чинило да су две стране суочене са свакојаким притисцима биле много отвореније за компромис.

Лидер исламског устанка против Израела

"Уз Божју помоћ, стићи ћемо вас, као тутњајућа поплава. Засућемо вас непрестаним салвама ракета и неисцрпним налетима војника. Сручићемо се на вас у милионима и ти налети никада неће престати", једна је од последњих порука Јахје Синвара, пре него што је убијен у Појасу Газе.

Неколико месеци пре смрти, понуђено му је да се, слично како је 1983. године из Бејрута евакуисан лидер Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат, да једноставно нестане из Појаса Газе како би преговори имали било какву шансу за успех.

Одређена је и цена његовог одласка – ослобађање преосталих талаца које су припадници Хамаса отели током упада у Израел почетком октобра. Број преживелих Израелаца у рукама палестинске милиције, међутим, није познат.

Рођен је 1962. године у избегличком кампу у Кан Јунису, по чему је и добио надимак – "Касапин из Кан Јуниса", пре свега због учешћа у отмици и убиству израелског војника, али и четворице Палестинаца за које се сматрало да сарађују са Израелом.

Јахја Синвар је један од оснивача Хамаса, а због отмице и убиства двојице израелских војника и убиства дванаест Палестинаца који су били оптужени да сарађују са Израелом осуђен је на четири доживотне робије. После 23 године у затвору, са још 1.027 палестинских затвореника 2011. је размењен за израелског војника Гилада Шалита, кога је Хамас држао у заточеништву пет година.

"Ми смо тврдоглави и учинили смо све да Израелцима дозлогрди окупација. Нећемо лако попустити, али када коначно постигнемо договор поштоваћемо га како бисмо целом свету показали да стојимо иза својих речи", рекао је Синвар у једном од ретких интервјуа.

Први шеф Шин бета који је тражио његову ликвидацију био је Надав Аргаман, у чијим се извештајима наводило да Хамас "расте у монструма“, који представља стратешки проблем за Израел.

Синвар је, према проценама Шин бета, после ослобађања из затвора у Израелу брзо преузео контролу над Појасом Газе, ујединио војно и политичко крило организације, те повео Хамас у низ обрачуна са израелском војском.

Права легенда је постао пошто је позирао седећи у фотељи поред рушевина куће коју су му, нешто раније, срушили Израелци. Шин бет је тада проценио да ће следећа акција Хамаса бити знатно крвавија. Прошле седмице израелски специјалци су у његовој кући пронашли безмало пет милиона долара готовине, тврдећи да тај новац истовремено представља доказ о његовој корумпираности и умешаности Ирана, одакле су паре, наводно, потекле.

Обриси оваквог исхода почели су да се назиру после прошлонедељног сусрета катарског министра спољних послова са шефовима шпијуна из САД, Израела и Египта, који је одржан у Паризу са надом да би овакав приступ могао довести до истовременог ослобађања талаца и успостављања каквог чвршћег примирја.

"Мртав човек хода", како су својевремено израелске власти представиле Синвара, алудирајући на најаву којим у Америци осуђенике на смртну казну прате до губилишта, уколико преговори у Каиру резултирају каквим договором, могао би, тако, бити преформулисан у "мртав човек је одшетао".