Представљена нова Европска комисија – колико ће јој проширење ЕУ бити важно

Именовање Марте Кос се може видети као уједно добра и лоша вест за земље Западног Балкана.

Добра вест, јер комесарка долази из земље која важи за “пријатеља” проширења, снажно подржава чланство Западног Балкана у ЕУ и разуме ситуацију у овом региону. То је свакако повољније од комесара који би дошао из неке од балтичких земаља, што је била једна од могућности у оптицају.

Мање добра вест је што је Марта Кос донекле насумично изабрана кандидаткиња, која није била ни почетни избор сопствене владе. Нема искуства у европским пословима, мало је позната изван Словеније и долази из мале земље чланице. У том смислу, овај предлог указује на мањак амбиције кад је реч о проширењу.

Ипак, после више од 10 година стагнација и блокада, Урсула фон дер Лајен обећава да ће проширење поново бити један од главних приоритета нове Европске комисије. Најавила је да ће се нови комесар за проширење бавити искључиво овом темом, одвојено од политике суседства.

Шта би у наредних пет година могао да буде реалистичан циљ нове Европске комисије

Аналитичари и дипломате верују да би у наредних пет година Европска комисија могла да закључи преговоре о чланству са једном или више земаља. Додуше, то ће, као и до сада, зависити пре свога од политичке воље унутар ЕУ и у земљама кандидатима.

Управо је политичка воља оно што је највише недостајало на обе стране у последњој деценији.

Пре тачно 10 година Жан Клод Јункер је, преузимајући дужност председника Европске комисије, изјавио да за време његовог мандата неће бити новог проширења.

Иако је неким деловала само као констатација очигледног, ова порука охладила је ентузијазам за ЕУ на Западном Балкану и дала изговор владама у региону да не спроводе реформе. Током дужег периода политика проширења Брисела сводила се на то да се овај процес што безболније одложи, уместо да се успешно приведе крају

Десет година касније, геополитички контекст је сасвим другачији.

У недавном говору на Стратешком форуму у Бледу, Фон дер Лајен је поручила да је рат у Украјини вратио проширење на агенду ЕУ.

"Агресија Русије на Украјину је прекретница у историји Европе као што је то била 1989. година", рекла је председница Европске комисије.

Обновљена подршка проширењу остала на нивоу реторике

У међувремену, Украјина и Молдавија су у рекордном року добиле статус кандидата и започеле преговоре о чланству. После дугог застоја, одређене кораке ка ЕУ учиниле су и Босна и Херцеговина и Грузија.

Додуше, обновљена подршка проширењу у последње две године остала је углавном на нивоу реторике и симболичних гестова. Стварну политичку амбицију да се заиста доврши посао проширења нова Европска комисија тек треба да покаже на делу.

У стварности, то би значило да закључи преговоре са неким од кандидата и, у најмању руку, припреми јасну мапу пута ка чланству за све земље у процесу.

Пре пет година садашњи комесар за проширење и суседство Оливер Вархељи преузео је дужност са амбицијом да бар једна земља буде спремна за чланство до краја његовог мандата, али то се није догодило.

Многи верују да би комисија овог пута могла да заврши преговоре о чланству са једном или више земаља кандидата и доведе их на сама врата чланства.

"Не верујем да ће у наредних пет година неке земље већ приступити ЕУ, али сасвим је могуће да Европска комисија заврши преговоре са неким од кандидата и припреми Уговоре о приступању. Након тога започела би ратификација у земљама чланицама која може да потраје и до две године", каже Жига Фактор из бриселског института "Еуропеум".

Фактор сматра да је именовање засебног комесара и директората за проширење добродошао сигнал да ће комисија имати више капацитета да се ефикасно бави овим питањем.

Јан Теличка, бивши главни преговарач Чешке Републике о чланству у ЕУ каже да је пет година сасвим довољан период да се закључе преговори, ако за то постоје сви неопходни "састојци". Тим пре што неке земље, Србија и Црна Гора, преговарају већ више од 10 година.

"Да би се то постигло, потребно је да се унутар ЕУ очува моментум за проширење који је настао ратом у Украјини. Неопходно је и да земље кандидати отклоне сваку сумњу да су заиста опредељени за чланство у ЕУ и спремни да учине напоре који воде ка том циљу", каже Теличка.

Аналитичари очекују да би мандат нове комисије могао да донесе и неке иновативне приступе политици прошрења- дуже транизиционе периоде након пријема у ЕУ и наставак политике "постепеног" приступања.

Нешто од тога већ је на делу кроз План раста за Западни Балкан, чија примена би требало да почне до краја ове године. Циљ плана је економска конвергенција ЕУ и Западног Балкана, кроз финансирање од шест милијарди евра, у замену за реформе које воде ка ЕУ.

Брисел уверава да иновативни концепти неће заменити главни циљ – пуноправно чланство.

У преговорима најдаље одмакле Црна Гора и Србија

Од оснивања, ЕУ је прошла кроз седам таласа проширења. До највећег, такозванонг "Биг банг" проширења дошао је 2004. године, када је у ЕУ ушло истовремено 10 нових земаља.

У реду за ЕУ је сада поново 10 земаља кандидата, али више нико не очекује нови Биг Банг. Уместо тога, реалније је да земље приступају ЕУ у више група од по неколико земаља

"Највероватније је да у првој групи буде Црна Гора, заједно са Молдавијом и можда још једном земљом. То би био солидан почетак, који би другима показао да је напредак могућ", сматра Жига Фактор из Института Еуропеум

Црна Гора и Србија су формално најдаље одмакли у процесу преговора о чланству.

Србија је, са 22 отворена преговарачка поглавља од укупно 3,5 далеко испред Молдавије, која процес преговора још није ни започела.

Међутим, преговори са Србијом дефакто су замрзнути већ три године, након одбијања Београда да се придружи санкцијама Русији због рата у Украјини.

У таквим политичким околностима тешко је говорити о убрзању процеса приступања.

Јан Теличка каже да су све земље Источне Европе преоговоре завршиле у року од четири до пет година јер је тада постојала јасна политичка воља на обе стране и извесност око крајњег циља.

"Мислим да данас постоји извесност да ће Западни Бакан бити део ЕУ. Али та извесност ипак зависи и од домаће политике. Ако би Влада Србије јасно показала да жели да буде део ЕУ и допринесе њеној изградњи, да буде поуздан партнер у којег нико неће имати сумње, онда би све друго биле техникалије у преговорима", верује Теличка.

Црна Гора би могла да уђе у завршну фазу преговора

Како ствари стоје, Србија ни до краја ове године неће остварити напредак у преговорима, иако Европска комисија тврди да је наредни преговарачки кластер спреман за отварање.

Црна Гора би могла да уђе у завршну фазу преговора и започне са затварањем поглавља. Албанија би ове јесени могла да започне са стварним напретком и отварањем поглавља.

Северну Македонију и даље блокира неиспуњени захтев Бугарске да измени устав.

Босна и Херцеговина је у марту отворила преговоре о чланству, али даљи кораци нису на видику због унутрашњих неслагања око реформи. Приштина је 2022. поднела захтев за чланство, али земље чланице, од којих пет и даље не признаје једнострано проглашену независност, нису узеле захтев у разматрање.

Последњи пут ЕУ се проширила 2013. године, када је примљена Хрватска. Једанаест година касније, проширење је поново високо на агенди, али и даље није јасно када би нека од земаља кандидата могла да приступи ЕУ.

Дужина процеса довела је до замора и дубоко укорењеног скептицизма у земљама Западног Балкана. То је повећало утицај спољних фактора, допринело демократском назадовању и довело до тога да су неке земље мање спремне за чланство данас, него пре десет или пет година.

Жига Фактор се нада да ће нова Европска комисија послати сасвим другачију поруку од комисије Јункера.

"Надам се да ће нова Комисија и нови комесар за проширење преокренути негативно расположење. И да ће порука бити да је ЕУ спремна за нове земље, али и да кандидати треба да се спреме за приступање“, истакао је Фактор.

Савет ЕУ је, у договору са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен, усвојио листу особа које предлаже да буду именоване за чланове новог састава Комисије до 31. октобра 2029. године.

Нова Европска комисија требало би да преузме дужност до 1. новембра, након што сви кандидати за комесаре добију појединачно зелено светло Европског парламента.