Између сиромаштва и војне силе – да ли је Северна Кореја светски број 1 у производњи ракетне артиљерије

У Источној Азији шире се неверица и страх међу војнополитичким противницима владе у Пјонгјангу.

Наиме, почетком овог месеца власти у Демократској Народној Републици Кореји уприличиле су церемонију на којој је пред камерама војсци званично предато на коришћење чак 250 лансера за (квази) балистичке ракете краћег домета "КН-24", које могу бити опремљене и нуклеарном бојевом главом.

Оно што је запањило војне стручњаке у Азији је производни капацитет сиромашне комунистичке државе. Најпре, с обзиром на то да сваки од покретних лансера (камиона шестоточкаша) носи четири ракете, то значи да Северна Кореја сада располаже са најмање 1.000 таквих пројектила, а могуће између 2.000 и 3.000 хиљаде, јер је то уобичајена резерва за тај број лансера. Мада је могуће да је предност дата финализацији лансера и да није достигнута баш толика бројка у продукцији пројектила, постојање хиљаду лансера сугерише да је Северна Кореја вероватно производила ракете "КН-24" темпом од више од 300 примерака годишње. Ово стога што је њено успешно тестирање извршено у августу 2019. године, што значи да је у производњи била, у најбољем случају, у протеклих нешто више од четири године.

Војни стручњаци истичу да такав обим производње другде у свету остварује само Русија за свој систем "Искандер" и то сада када је највећа земља света прешла у ратни режим производње. Наиме, "КН-24", за којег се верује да може бити прилагођен и за ношење бојних отрова и да има способност да одступи од балистичке путање и тако противнику знатно отежа обарање, несумњиво је пројектил с највећим обимом производње на свету у мирнодопским условима.

Надмашили цео Запад и Русију?

Штавише, поједини западнии војни коментатори верују да лансери који су почетком прошлог месеца церемонијално предати на коришћење севернокорејској војсци нису једини који носе ракету "КН-24", чији је максимални домет око 400 километара. Они кажу да је врло могуће да постоје и друге варијанте платформи за испаљивање, попут тежих камиона са осам точкова, односно, да је у наоружању севернокорејске армије још неколико стотина примерака тог пројектила који овог пута нису приказани.

Они стога сада тврде да су Запад и његови војни савезници у Азији озбиљно потценили индустријски капацитет, вештину радника и економску моћ Северне Кореје, која важи за екстремно сиромашну државу чија је привреда разорена деценијским санкцијама.

Они забринуто додају да то може имати битан утицај и на догађаје у Украјини и на Блиском истоку. Наиме, када се узме у обзир богат асортиман других типова балистичких и крстарећих ракета које поседује Пјонгјанг, те његова позамашна производња артиљеријских граната, намеће се закључак да мала Северна Кореја могуће има већи производни капацитет у области (ракетне) артиљерије и од саме Русије, која важи за светског лидера - притом је познато да је влада у Пјонгјангу вољна да своју муницију уступи на коришћење Москви и Дамаску.