Поглед с Ајфеловог торња: Рат на Блиском истоку

Сасвим мала, већ избледела палестинска застава на знаку једне од париских улица, једно је од ретких преосталих политичких порука после друштвеног чишћења, којим је олимпијски град ослобођен политике, проституције и драматичних социјалних разлика.

Рат у Гази, у којем је у последњих десет месеци убијено више од 40.000 људи, одавно, престало је да буде кључна спољно-политичка тема, пошто је Француска, оптерећена унутрашњим проблемима, некако проценила да је најбоље да у овом сукобу остане по страни.

Француски поглед са Ајфеловог торња, донекле, био је замућен тек крајем викенда, када је министарство иностраних послова позвало грађане да, док је уопште могуће, напусте Либан, пре него што ова држава постане поприште рата Ирана и Израела.

Порука ”док је уопште могуће”, међутим, стигла је прекасно, пошто је највећи авиопревозник ”Ер франс”, свега неколико сати пред панично упозорење Париза, отказао све летове до средине седмице.

Тако упозорени француски држављани сјатили су се на бејрутски аеродрома само да би сазнали да летова ка њиховој земљи нема, те да су карте за сва остала одредишта вишеструко поскупела.

Како пишу либанске новине, најранији лет за који се у Бејруту могу купити карте полеће тек 9. августа, па се Французи, Американци, Немци, Холанђани и сви остали упозорени прилично основано плаше да би могли остати заглављени у новом блискоисточном рату.

Осим пар прилично јалових телефонских разговора, донедавно прилично активни француски председник Емануел Макрон одлучио је да такмичења на Олимпијским играма претпостави новој кризи на Блиском истоку.

”Разговарао сам са председником Мохамедом бин Заједом и принцом Мохамадом бин Салманом о ситуацији на Блиском истоку. Позивамо све стране да се понашају одговорно и буду уздржане како би се спречио регионални конфликт. Нико нема користи од ескалације”, написао је Макрон на мрежи Икс, некадашњем Твитеру.

Такав развој ситуације прилично је зачуђујући с обзиром да је француска дипломатија, у последњих десет месеци, у неколико наврата одиграла прилично важну улогу у напорима да се рат и разарање ограниче на Појас Газе, пре свега серијом посета париских дипломата Бејруту.

Након што су Израелци у Техерану убили политичког лидера Хамаса Ислаила Ханијеа, међутим, званичници француских власти су наставили да, умотани у националне заставе, парадирају олимпијским борилиштима, препуштајући дипломатију било коме ко је спреман да се у коштац ухвати са скоро неизбежним ратом Ирана и Израела.

Последњи пут, француска дипломатија постигла је ”ограничени успех” средином јуна, када су сукоби на либанској граници ескалирали до мере да су се Хезболах и Израел готово такмичили у подметању шумских пожара на супротној страни границе.

”Операција спржена земља” коју су спровели и Израел и Хезболах није довела до ескалације сукоба, али се такав исход, после убиства Исмаила Ханијеха чини готово неизбежним.

Телевизијски канали под командом власти у Техерану већ данима емитују спотове у којима хиљаде пројектила лети ка Израелу.

Амерички шпијуни су, још у суботу упозорили да је питање тренутка када ће Иран заиста покренути другу по реду осветничку акцију против Израела, мада се Американци надају да би, некако, могли ублажити жестину иранске одмазде.

Французи су, пак, одлучили да се не мешају, водећи се тезом да је у одбрани националних интереса најважније проценити шта је уопште могуће.

У ситуацији у којој ни једна од страна намерних да се озбиљно побију на Блиском истоку ни не размишља о каквој дипломатији, чини се да је спречавање сукоба немогуће. Подељена Француска, свакако, неће бити иницијатор било какве мировне иницијативе, већ једино ка бејрутском аеродрому може да пошаље веће авионе за евакуацију.