Резултати првог круга избора у Француској – да ли се Париз више окреће себи и да ли ће то утицати на односе са Србијом

Према излазним анкетама, у првом кругу ванредних парламентарних избора у Француској, крајње десничарско Национално окупљање освојило је 34,2 одсто гласова, крајње левичарски Нови народни фронт 29,1, а центристичка алијанса Заједно председника Макрона 21,5 процената. Други круг одржаће се 7. јула.

Зоран Миливојевић наводи да иако све зависи од другог круга, већ се може рећи да су резултати избора за Европски парламент практично потврђени овим изборима и да на француској политичкој сцени доминира десница.

"Француско друштво се мења у мери у којој се то дешава први пут после Другог светског рата, оцењује бивши дипломата. "И по значају овог тренутка то је важније него што је то до сада био случај."

Према његовим речима, још једна карактеристика резултата првог круга је незадовољство политиком коју спроводе председник Емануел Макрон и његова странка.

Будући да Француска има полупредседнички систем, Миливојевић напомиње да Макрон остаје на свом месту и констатује да убудуће треба рачунати на кохабитацију.

Бивши дипломата очекује да ће се то највише одразити и на унутрашњу али и спољну политику.

Референдумски карактер избора

Миливојевић сматра да су резултати првог круга показали и референдумски карактер.

"Прве две странке, десница и левица, незадовољне су политиком Француске и на то се мора убудуће рачунати", каже Зоран Миливојевић.

Макрон више неће контролисати Парламент и Владу на начин како је то до сада чинио, без обзира на то да ли ће Национално окупљање имати апсолутну већину или ће бити доминантна странка. Ни другопласирана крајња левица такође не подржава политику у француске владе, констатује Миливојевић.

Подсетио је на велико незадовољство у француском друштву оличено у протестима пољопривредника и "Жутих прслука", а ту су и резултати имиграционе политике.

Кад је реч о спољној политици, Миливојевић напомиње да десничарско Национално окупљање има велики број младих гласача.

Политика према Русији и српско-француски односи

Ограђивање француске деснице од Русије, Миливојевић види у позицији Француске и њене политике у оквиру Европске уније. Они сада умереније говоре о Европској унији, раније су се чак залагали и за излазак, али су сада много умеренији, додаје Миливојевић.

Истиче да ови избори показују да се Француска враћа на националну политику.

Према томе, у наредном периоду ће доминирати национална политика и сви они елементи који подразумевају више уважавања националних интереса и на унутрашњем и на спољном плану.

На питање шта значе парламентарни избори у Француској за Србију, Миливојевић не очекује промене на курсу јачања билатералних односа.

"И ако би десница дошла на власт, потврдио би се тај позитиван однос према Србији и био би у функцији јачања наших односа", оцењује Миливојевић.

Указује на то да Национално окупљање има конструктиван став и у односима са Србијом, кад је реч о Косову и Метохији, и да би то био додатни импулс у односима две земље.

"Све оно што је постигнуто сада и са председником Макроном, не би се доводило у питање у наредном периоду и не треба очекивати промене у том смислу", закључује Миливојевић.