До 17 часова гласало готово 60 одсто бирача
Према подацима француског министарства унутрашњих послова, до 17 часова на биралишта је изашло 59,39 одсто уписаних бирача, преноси Франс ТВ.
У односу на парламентарне изборе 2022. године, излазност је већа за готово 20 одсто, пошто је тада до 17 часова гласало 39,4 одсто.
EPA-EFE/LAURENT GILLIERON
Жан Лик Меланшон гласао у Паризу
Оснивач левичарског покрета "Побуњена Француска" Жан Лик Меланшон гласао је у 10. париском арондисману.
Tanjug/AP Photo/Thomas Padilla
Лепенова гласала у свом упоришту
Лидерка крајње десног Националног окупљања Марин ле Пен гласала је такође на северу Француске, у свом упоришту, Енен Бомону.
Tanjug/AP Photo/Thibault Camus
Макрон гласао на северу Француске
Председник Емануел Макрон гласао је у Тукеу, у департману Па д Кале на северу Францске, заједно са својом супругом Брижит Макрон.
Tanjug/Pool via AP/Yara Nardi
Излазност до подне већа од 25 одсто
На француским парламентарним изборима до поднева је гласало 25,9 одсто бирача, што представља значајно повећање у односу на излазност у исто време на изборима 2022. године, пренео је Фигаро. На изборима 2022. године до поднева је гласало 18,4 одсто бирача.
Већа излазност у исто време забележена је једино 1981. године када је гласало 27,6 одсто бирача.
Изузев неких прекоморских територија, где је гласање почело у суботу, бирачка места отворена су јутрос у 8 часова.
Опширније
Краће
Више од 49 милиона грађана Француске на парламентарним изборима има право гласа, а у првом кругу избора бираће 577 посланика међу више од 4.000 кандидата за доњи дом француског парламента.
По један посланик се бира у свих 577 изборних јединица већинским гласањем у два круга.
За посланика може бити изабран већ у првом кругу онај који освоји 50 одсто гласова изашлих бирача ако је на бирачко место изашло најмање 25 одсто броја уписаних бирача.
На другом кругу гласања, који је заказан за 7. јул, улазе два кандидата с највећим бројем гласова освојених у првом кругу.
Све предизборне анкете дају предност Националном окупљању, чију листу предводи 28-годишњи Жордан Бардела.
Да ли ће доћи до коахабитације
Ако на изборима Национално окупљање или левичарска коалиција Нови народни фронт освоји апсолутну већину, Емануел Макрон ће морати да изабере премијера из редова победничке коалиције.
Победничка коалиција ће потом изабрати своје министре, односно наступиће кохабитација председника и премијера из супротног политичког табора.
У случају да ниједна коалиција не освоји већину у парламенту, коалција са највише мандата мораће да склапа савезе да би омогућили доношење закона, односно функционисање парламента.
Ко су "аутсајдери"
Према анкети института IFOP-Fiducial-Sud Radio од 26. јуна, Национално окупљање освојиће 36 одсто гласова у првом кругу, испред савеза левичарских партија са 28,5 одсто и коалиција Макрона са 21 одсто.
У првом кругу, према анкетама, десничарски Републиканци и остали на десном политичком спектру освојиће тек шест одсто гласова.
Алијанса Заједно је "аутсајдер" на парламентарним изборима, а на њено формирање позвао је француски председник након што је његова странка Препород претрпела пораз Националног окупљања на изборима за Европски парламент.
"Опасност од конфликта"
Макрон је недавно упозорио бираче да би опредељивање за крајње десничарску или крајње левичарску странку довело Француску у опасност од политичког конфликта, па чак и грађанског рата.
Француски премијер Габријел Атал обећао је да ће владајућа центристичка алијанса Заједно, ако победи, смањити цену струју за 15 одсто од следеће зиме, повећати пензије у складу са инфлацијом, као и да неће повећавати порезе.
Жордан Бардела, који предводи Национално окупљање, на телевизијског дебати са Аталом је пак рекао да ће као премијер укинути бесплатну здравствену негу за странце и пооштрити регулативу за добијање француског држављанства.
Бриселски портал Политико оцењује да су ово избори са потенцијално највећим последицама у Европи у последњих неколико деценија.
Коментари