Рекордан пад жеље за вестима - откуд дилема информације или живот

Проценaт испитаника који су навели да понекад или честo активно избегавају вести порастао је са 29 одсто из 2017. године, на 39 одсто, показало је истраживање Института Ројтерс Универзитета Оксфорд.

Презасићеност информацијама

Екстремна заинтересованост за вести пала је са 63 на 46 одсто. Главни аутор истраживања, Ник Њуман сматра да је томе значајно допринео рат у Украјни, као и тешка ситуација у свету.

"Имали смо пандемију и ратове, тако да је прилично природна реакција људи да се окрену од вести, било како би заштитили ментално здравље или просто као жеља да се настави са животом", објашњава Њуман.

Главни аналитичар навео је да се неки људи осећају презасићено и збуњено због количине доступних вести, док су неки и уморни од политике.

Поверење у вести остало је на уобичајених 40 одсто. Веће поверење било је евидентирано само у време пандемије ковид вируса.

Када је реч о друштвеним мрежама, за највећи проценат испитаника најважније је приступање платформи Фејсбук, иако је већ дуго у стабилном паду, док су Јутјуб и Воцап такође важни извори вести.

Редакције треба да изграде директан однос са својом публиком

Ривалитет популарних инфлуенсера и медијских организација све је већи у пласирању вести на друштвеним платформама, а ТикТок је значајно напредовао у привлачењу читалаца.

У истраживању више од 5.600 корисника ТикТок-а који су рекли да користе апликацију за вести, 57 одсто је рекло да углавном обраћају пажњу на индивидуалне личности, наспрам 34 одсто који су рекли да углавном прате новинаре или новинске брендове.

Њуман је у истраживању истакао да редакције треба да изграде директан однос са својом публиком, али да они то раде у погрешном смеру јер медијске организације покушавају да се повежу преко платформи са младим људима до којих је теже доћи.