Последице европских избора на проширење ЕУ – шта може да очекује Западни Балкан

Иако су центристичке странке, које генерално подржавају проширење ЕУ, задржале већину у новом Европском парламенту, успон крајње деснице могао би да утиче на политику националних влада о проширењу.

У Француској је више од 30 одсто бирача подржало Национално окупљање, партију која се противи сваком даљем ширењу ЕУ. Жордан Бардела, лидер ове десничарске листе је у предизборној кампањи поручивао да би даље ширење ЕУ била "лудост".

После одлуке председника Емануела Макрона да распише ванредне парламентарне изборе почетком јула, Национално окупљање има шансу да преузме извршну власт, а Бардела позицију премијера. За многе коментаторе у Бриселу такав сценарио значи ширење кризе изван граница Француске и блокаду многих политика ЕУ – укључујући и проширење.

Давид Карета, дугогодишњи дописник из Брисела, каже да антиевропске партије нису успеле да преузму већину у Европском парламенту, али да би могли то да остваре у неким земљама чланицама.

"Проблем добрих резултата неких партија крајње деснице на европским изборима је управо у томе: да ли ће неке националне владе наставити да подржавају проширење, као што је то био случај од почетка рата у Украјини, или не? Ако погледамо у прошлост, имамо разлога за сумњу", каже Карета.

За њега нема дилеме: ако на парламентарним изборма у Француској победи Национално окупљање Марин ле Пен и Жордана Барделе, проширење ЕУ ће бити блокирано.

У Холандији, још једној земљи оснивачици ЕУ, на власти је већ једна партија крајње деснице. Партија Слободе Герта Вилдерса је од маја део владајуће коалиције, чији програм истиче да "врло критичким очима" гледа на проширење ЕУ.

"Ако ЕУ настави у том правцу, Холандија задржава право да ограничи слободно кретање људи у контексту проширења", стоји у коалиционом споразуму.

Од почетка рата у Украјини проширење високо на листи приоритета

Треба знати да темпо проширења ЕУ не одређује Европски парламент, већ управо земље чланице, уз значајну улогу Европске комисије. Ипак, састав новог парламента одразиће и политичку вољу главних европских политичких групација према проширењу.

Од почетка рата у Украјини, проширење ЕУ је поново високо на листи приоритета ЕУ, али у предизборној кампањи за Европски парламент било је врло мало заступљено.  

Главне политичке групе центра, народњаци, социјалисти и либерали, начелно подржавају чланство Западног Балкана, Украјине, Молдавије и Грузије, уз услов претходне реформе ЕУ.

Жига Фактор, из чешког института Еуропеум, истиче да је европска десница подељена кад је реч о проширењу.

"Неки на десници се противе проширењу због питања миграција или социо-економског утицаја на садашње земље чланице. Неке десне партије не желе да садашње земље чланице финансирају будуће чланице ЕУ, и то може да буде проблем и на нивоу националних политика. Али нема јединствене позиције европске крајње деснице о проширењу у Европском парламенту", каже Фактор.

Ко је за, а ко против проширења

Десница у источној Европи је подељена око проширења у зависности од тога да ли је реч о пријему Западног Балкана или Украјине.

Партија мађарског премијера Виктора Орбана се залаже за брзи пријем Србије и других у региону, али је скептична према чланству Украјине. Будимпешта управо ових дана блокира планове да се крајем јуна одржи прва међувладина конференција на којој би ЕУ отворила преговоре о чланству са Украјином.

С друге стране, народњаци, социјалисти и социјалдемократи, либерали и зелени подржавају проширење и истичу да обећање чланства дато Западном Балкану мора да буде испуњено. Ипак, њихова предизборна кампања за европске изборе није оставила утисак да је проширење једно од приоритета ЕУ.

У предизборним програмима ових политичких група о томе се говори укратко, махом у оквиру неких других тема, без развијених предлога како и када да се дође до тог циља.

Осим тога, подршка Народне партије проширењу није сасвим праволинијска: немачка ЦДУ, најборојнија партија у овој групацији, залаже се у свом програму за "реалистичну политику" у овој области. По немачким демохришћанима, могући су и други облици партнерства осим пуноправног чланства.

Европски социјалисти кажу да ЕУ у наредних пет година треба да се припреми за ново проширење и можда спроведе циљане измене Уговора.

Зелени сматрају да приступ заједничком тржишту и европским фондовима земаља кандидата треба да зависи од испуњавања критеријума у области владавине праве. Траже и промену једногласног одлучивања земаља чланица о проширењу, оцењујући да то омета процес.

На шта може да утиче Европски парламент када је реч о Западном Балкану

Жига Фактор из института Еуропеум каже да ће Европски парламент у наредних пет година имати одређеног утицаја управо у буџетским питањима везаним за ИПА фондове и план раста за Западни Балкан

"Парламент има улогу у одобравању буџета и програма финансирања, али за примену су пре свега задужене Европска комисија и земље чланице. Не очекујем ни ту проблеме, осим ако дође до значајног назадовања на плану владавине права и европских вредности у земљама кандидатима", наводи Фактор.

У контексту рата у Украјини, проширење ће несумњиво остати кључна геостратешка тема за ЕУ. У Бриселу и даље многи говоре да ће наредна Европска комисија бити "комисија проширења". Ова политика је важна и у контексту миграција и борбе против климатских промена. Као таква, имаће већинску подршку и новог сазива Европског парламента.

Ипак, главну реч ће и даље водити земље чланице.

Са евроскептичном, крајњом десницом на власти у Холандији и ускоро можда и у Француској, после краткотрајног замаха, велики планови за проширење могли би поново да буду скрајнути у други план.