Политички потоп или планирана кохабитација – необична рачуница Емануела Макрона

Европски парламент руши владе у земљама западне Европе – тако би се укратко могли свести резултати избора од викенда, за институцију која не одлучује ни о тим владама, а ни о безбедности Европе.

Исто вече, у недељу, пала је влада у Белгији, а француски председник Емануел Макрон распустио је скупштину и за крај овог месеца расписао изборе, пошто га је убедљиво победила десничарка Марин ле Пен. 

Избори су заказани за 30. јун и 7. јул, непосредно пред отварање Олимпијских игара које ове године носе слоган: "Игра у којој сви учествују".

Западни медији пишу да је Макрон "неодговорни камиказа", да се "игра са ватром" и да је забио нож у леђа намачком канцелару Олафу Шолцу, који би, по тој логици, и сам морао да распише изборе у Немачкој. Главна вест са насловница је, међутим, да је десница у Европи значајно ојачала, што се видело и по слављу италијанске премијерке Ђорђе Мелони.

Неуспела предизборна комбинаторика Емануела Макрона

Ивица Младеновић, предавач на Сорбони у Паризу и уредник српског издања Ле Монд дипломатика, указује на неколико "чудних" потеза француског председника.

"Најпре је дао контроверзну изјаву о слању трупа у Украјину, а онда је наставио свој руски рулет са брзинским распуштањем парламента и расписивањем парламентарних избора. То је шокирало и његов сопствени политички табор", рекао је Младеновић.

Предавач на Сорбони сматра да је његова калкулација била погрешна.

"Оно што ми се чини да је његова калкулација са расписивањем ових избора била, и то погрешна, да је претпостављао да ће, с обзиром на поделе на левици и на десници, да ће усред тих подела он моћи опет да игра на карту републиканског фронта насупрот Националном фронту или Националном збору, како се данас зове, који се већ деценијима перципира као антирепубликански фронт. Он је на конту тога и освојио два председничка мандата", каже Младеновић.

Појашњава да је Макрон желео да направи једну врсту коалиције са левим и десним либералима. Међутим, у међувремену су се десиле неочекиване ствари – ујединиле су се цела левица и цела десница.

"Фарса се дешава тренутно у Паризу, председник републиканаца, то је, иначе, традиционална партија власти у Француској, деголистичка партија, партија Николе Саркозија и Жака Ширака, се поделила око тога са ким ће у коалицију, односно, председник је најавио коалицију са Националним фронтом, што је до данас било незамисливо. Дакле, видећемо како ће се ствари одвијати, али оно што је сигурно је да је Макронова политичка формација готово обезбедила политички потоп након ових парламентарних избора", сматра Младеновић.

На чију подршку рачуна Макрон

Александра Колаковић, научна сарадница у Институту за политичке студије, каже да је према појединим информацијама само једна мања група људи знала да постоји план за расписивање избора као један од могућих сценарија за разрешење евентуалних лоших резултата на европским изборима.

"Све предикције и пре избора су указивале на то да ће бити овај резултат и да ће лидер Националног фронта Жордан Бардела, лидер Националоног фронта, бити тај победник избора у самој Француској самој. Да само појаснимо, значи то је лидер националног фронта. Он јесте био носилац промена у тој партији и неко ко је партију померао мало даље од те крајње деснице у очима бирача и на тај начин реализовао и успех", рекла је Колаковићева.

И она каже да је Макронов потез руски рулет и да је он рачунао да ће то стање шока негде ујединити Французе у смислу да неће желети да препусте власт у самој Француској Марин ле Пен, односно њеној партији и политичкој групи.

"Интересантна је и позиција Макрона који је негде рачунао, ја бих рекла, и на оне гласаче који нису изашли на ове изборе. Постоји разлика у Француској у односу на европске изборе и на парламентарне изборе у смислу да је излазност рецимо сада била 51 одсто, а да се очекује можда и за 20 одсто већа излазност и он очекује да ће ти људи гласати у ствари против саме Марин ле Пен", наводи Александра Колаковић.

И она је ближа опцији да ће Макрон изгубити на парламентарним изборима и онда се суочити са кохабитацијом.

Младеновић наводи да је једна од претпоставки и да је расписао изборе са идејом да се да шанса Националном фронту да води владу Француске, с тим што би он као председник који би кохабитирао са том владом, опструисао ту владу, која не би имала никакве резултате и тако полако припремао контекст за 2027.

Зашто је десница примамљива Французима

Богдан Живковић, научни сарадник на Балканолошком институту, сматра да је разлог успеха деснице на европским изборима мигрантска политика.

"Миграција је велики проблем и Француска је у том смислу парадигматичан пример. Миграција је проблем који има два аспекта. Један је културолошки, а други је економски. Тај економски аспект је наравно свима врло јасан и то је нешто око чега је левица некада имала сличан став ономе који има десница сада, а то је да миграција угрожава радничку класу у Западној Европи. Дакле, да она одузима послове, оне ниже плаћене послове, и да на тај начин домицилна радничка класа плаћа ту цену миграције. И сада, пошто не постоји нека левица која је данас јака и окренута класним проблемима, то питање искоришћава десница", објашњава Живковић.

И док има оних који из ксенофобних и расистичких разлога гласају за десницу, има и људи који у једном објективном смислу виде да се мења демографска структура становништа и да се мењају неки културни и менталитетски обрасци.

"Проблем миграције ствара економски проблем, али ствара и неке друштвене потресе и мења неке друштвене вредности. И у том смислу, пошто нема левице која би се томе одупрела и пошто естаблишмент због интереса капитала и других ствари подржава миграцију, десница користи то питање и на том питању јача. Да ли ће она на том питању моћи сама да преузме власт то не знамо", рекао је Живковић.

Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.