Читај ми!

Најраније процене резултата избора за Европски парламент: ЕПП остаје највећа група, крајња десница ојачала

Европска народна партија (ЕПП) десног центра освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, али су десничарске и крајње десничарске групације повећале број мандата, показују први резултати новог сазива Европског парламента. Убедљива победа партије Марин Ле Пен "Национално окупљање" у Француској и неочекивана одлука Емануела Макрона да распусти националну скупштину, обележили су последњу изборну ноћ.

Најраније процене резултата избора за Европски парламент: ЕПП остаје највећа група, крајња десница ојачала Најраније процене резултата избора за Европски парламент: ЕПП остаје највећа група, крајња десница ојачала

Избори ће обликовати како се Европска унија, са 450 милиона грађана, суочава са изазовима, укључујући однос са Русијом, повећано индустријско ривалство Кине и САД, климатске промене и имиграцију, наводи Ројтерс.

Избори су почели у четвртак у Холандији и у другим земљама у петак и суботу, али ће већина гласова у ЕУ бити дата у недељу, при чему ће бирачка места отворити Француска, Немачка, Пољска и Шпанија, а други дан гласања у Италији.

Европски парламент је саопштио да ће објавити излазну анкету широм ЕУ око 20.30, а затим први привремени резултати након 23 часа.

Истраживања јавног мњења предвиђају да ће проевропски либерали и Зелени изгубити места у ЕП, што ће умањити могућност да се прогурају нови закони ЕУ или повећа интеграција Уније.

Многи гласачи су погођени кризом трошкова живота, забринути су за миграције и цену зелене транзиције и узнемирени су растућим геополитичким тензијама, укључујући рат у Украјини.

Тврде и крајње десничарске странке ухватиле су се за те бриге и понудиле бирачком телу алтернативу.

Како наглашава британска агенција, Европски зелени, који се суочавају са одговором тешко притиснутих домаћинстава, фармера и индустрије због скупих политика ЕУ које ограничавају емисију угљен-диоксида, чини се да ће бити међу великим губитницима.

Очекује се да ће француски крајње десничарски Национални савез Марин Ле Пен добити више гласова од центристичког Препорода француског председника Емануела Макрона.

Милић: Такмичарска динамика покреће већу излазност

Политиколог Димитрије Милић разлог за очекивану излазност на изборе у земљама чланицама ЕУ од чак 70 одсто види у томе да грађани перципирају Европски парламент као релевантан.

"Када су први пут уведени избори за ЕП, осамдестих и деведесетих година прошлог века није било атрактивно питање, јер се сматрало да је то обично дебатно тело, али је Лисабонским споразумом добио важнију улогу."

Истиче да грађане покреће на изборе такмичарска динамика.

"У неким ранијим сазивима у суштини све проевропске партије које су чиниле велики удео Европског парламента су међусобно сарађивале. Kада имате неке друге партије које су конкуренција политичком мејнстриму, онда је грађањама занимљивије да учестују на изборима где постоји нека такмичарска динамика", објашњава Милић.

Проевроски гласачи су почели да излазе на изборе од 2019. године јер су увидели да присталице тврде деснице користе њихову пасивност да њихови представници у ЕП промовишу своју полтитику.

"Страхују од тога како ће Европа изгледати уколико би сада евроскептици добили велику већину гласова, па зато излазе и на те изборе у доста већем броју. У суштини избори за Европски парламент су коалиција 27 националних избора. То они су један вид пресека европског расположења тог тренутка, тако да и владе не желе да добију лош резултат пред неке будуће националне изборе", наводи Милић.

Радичевић: Анкете у Немачкој предвиђају победу демохришћанског блока

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радићевић каже да су тамошње гласаче ови избори привукли у већем броју због тога се данас организују и општенски избори.

Тако да су сви Немачки мањи, већи градови и села облепљени плакатима, који се односе с једне стране на бројне комуналне теме, а с друге стране и за велике теме које се тичу Европске уније, од сигурности до економије, наводи Радичевић

Процењена излазност је негде мало више од половине бирачког тела. Што се тиче резултата, како каже Радичевић, очекује се јасно вођство демохришћанског блока ЦДУ и ЦСУ, за које последње акете указују да би могли да освоје 38 гласова.

Потом следе практично уједначене три странке, а то су владајући социјалдемократе, зелени и опозициона ултрадесна Алтернатива за Немачку. Анкетари наводе да би свака од њих могла да добије од 14 до 15 одсто гласова.

Радичевић указује на то да је кампања за ове изборе била другачија од осталих због тога што је било неуобичајно много напада на политичаре.

"Један од таквих напада је на крају завршени с тиме да је један полицајац погинуо и то је заправо показрадичевићало да је атмосфера у друштву много затегнутија него што се мислило", додаје Радичевић.

С једне стране, како напомиње Радичевић, десница је покушавала да профитира на антимигрантским и антимуслиманским ставовима, а с друге стране и владајуће странке су покушавале и те како да профитирају на томе да представе десницу као извор мржње.

"Јануара месеца када је једно новинарско истраживање открило је својеврсно окупљање крајњих десничара који су наводно разматрали могућност да када једног дана дођу на власт протерају бројне странце. То су владајуће странке искористиле да блиски пре свега социјалдемократима и зеленима организују бројне протесте", каже дописник РТС-а из Немачке.

Изглед ЕП-а диктираће гласови из највећих земаља

Анкете у Француској, Италији, Холандији, Белгији, Аустрији, Мађарској стављају десничарске партије на прво место. На очекивања да ће се број плавих фотеља за странке крајње деснице бити већи од 21 до 25 одсто, Милић каже да је врло је важно како гласају најмногољудније државе, зато што оне дају највећи број посланика.

Од укупно 720 места у Европском парламенту, 96 припада Немачкој и 81 Француској, док државе које су најмање популације, попут Малте или Kипра, дају по шест.

Да би десничари и евроскптици добили већину која би могла да промени европску политику, морали би да добију скоро 50 одсто гласова у тим најмногољуднијим државама ЕУ., што и даље није случај, истиче Димитрије Милић.

Милић сматра да ће странке деснице ће доживети одређени раст подршке, али и указује на то да оне саме нису монолитан блок. "Постоје неки који су нешто ближи Русији, као што је Алтернатива за Немачку, али ту су други који су прелично антируски опредељени, као што је партија Право и Правда која је до скоро била на власти у Пољској", додаје Милић.

Питање миграната тачка спајања мејнстрим странка и деснице

Како примећује Милић, с друге стране, естаблишмент у европским државама у вези са питањем миграната, усвојио је неке ставове који су ближе тврдој десници у смислу резервисанијег приступа према избеглицама Европи и употребом различитих стратегија како би се сузбио прилив илегалне имиграције ка самом Европском континенту.

"Тако да су то узајамни процеси где се и власт и, да кажемо, десничари и евроскептици адаптирају ономе што је тренутно у јавном мњењу актуелно."

Ненад Радићевић каже да политика проширења није била високо на агенди кампање немачких странка за изобре за ЕП. "Поруке које долазе углавном од странака власти о потреби проширења врло често су усмерене на Украјину а не толико према државама Западног Балкана", истиче Радичевић.

Може се рећи да је у фокусу много више било питање Украјине и у склопу тога је у овој кампањи по први пут Европска народњачка партија, умерена десница, оставила могућност сарадње са делом тврде деснице, каже Радичевић.

Милић очекује већи фокус Европског парламента на Србију из геополитичких околности. Србија се налази на врло важном месту и држава је које и даље одржава односе са Русијом што је изузетак Европи а има и интензивну економску сарадњу са Kином, констатује Милић.

понедељак, 23. децембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње