Троје убијених у Новој Каледонији после промена закона о гласању, домороци се осећају угрожено

Нереди су избили у Нумеи, главном граду француске прекоморне територије Нова Каледонија, а током дана је дошло до пуцњаве. Троје је убијених у нередима. Дешавања у Пацифику настала су после промене изборног закона, због којег се домородачко становништво осетило угроженим.

После промене закона о гласању у Нумеи, главном граду француске прекоморне територије Нова Каледонија, дошло је до нереда упркос увођењу полицијског часа – током дана и до пуцњаве.

Убијене су три особе, пише Ројтерс.

Француска влада је одобрила измене гласања на пацифичком острву и посланици у Паризу су гласали за предлог закона којим се дозвољава француским држављанима који живе у Новој Каледонији 10 година да гласају на локалним изборима.

Локални лидери страхују да ће ова промена оштетити домородачку популацију Канак, наводи британска агенција.

Париз тврди да је промена потребна како би избори били демократски, али је председник Емануел Макрон је понудио да одржи дијалог са сепаратистичким и профранцуским групама на острву.

Највећа сепаратистичка група ''Front de liberation nationale kanak et socialiste" (ФЛНКС) саопштила је да прихвата Макронову понуду и да је спремна да ради на споразуму како би се еманципација становника острва наставила.

ФЛНКС и Макрон су осудили насиље, а влада Нове Каледоније саопштила је да ће школе остати затворене.

"Предложене измене су морална дужност за оне који верују у демократију, али и да не треба да стоје на путу ка покушају да се постигне шири политички договор", написао је француски министар унутрашњих послова Жералд Дарманен, чија надлежност је и острво у Пацифику.

Француска влада сматра да је "апсурдно" искључење једне петине људи из гласања, али сепаратисти Нове Каледоније сматрају да би проширење гласачког списка погодовало профранцуским политичарима.

Макрон је посетио Нову Каледонију прошле године, када је изјавио да жели да промењени устав тог острва ступи на снагу до почетка 2024. године.

Гардијан наводи да је намера Макрона да учврсти значај Француске у Пацифичком региону, где се Кина и САД боре за утицај.

Француска је у споразуму из 1998. године обећала и да ће постепено давати све више политичких моћи Новој Каледонији, због чега су од тада одржана три референдума о независности, коју су грађани одбили.

Канаци, припадници домородачког народа, не признају резултате тих референдума, а Макрон је тражио Дарманену да постигне споразум са њима о будућем статусу Нове Каледоније.

На острву живи око 270.000 људи, од којих су 41 одсто Малежани, а око 24 одсто из Европе.