Либија, заборављена земља бескрајне кризе

Свега дан пошто је престао пустињски ветар, који је Либију обојио у наранџасто, ова земља је остала без још једног међународног администратора, пошто је и Абдуаје Батили напустио место шефа мисије УН, разочаран недостатком жеље локалних лидера да, некако, пронађу пут ка изборима.

Овом оставком, Батили је постао четврти специјални изасланик УН који је главом без обзира побегао из Либије, добоко подељене ривалским владама у Триполију и Бенгазију, које су, у међувремену, успеле да пронађу више или мање моћне стране спонзоре.

Пре њега, из Либије су утекли Јан Кубиш, Стефани Вилијемс и Хасан Саламе, који су, попут Батилија, у Триполи долазили очекујући да ће 13 година после грађанског рата успети да уједине земљу и поставе основе било какве демократије.

"Тврдоглави отпор, неразумна очекивања и равнодушност локалних лидера за интересе локалног становништва", списак су разлога због којих је Батили одлучио да напусти Триполи, тачно 18 месеци пошто је Савет безбедности УН, после силних натезања и претњи ветом са више страна, успео да изабере шефа мисије у Либији.

Бежанија из Либије

Батли је у Либију стигао пошто његов претходник Јан Кубиш није успео да организује председничке изборе, које је међународна заједница замислила као кључни корак ка успостављању демократије и укидању две ривалске владе у Триполију и Бенгазију.

За разлику од УН, Либијци су од самог почетка овог утопијског пројекта били прилично скептични могу ли слободни и поштени избори уопште бити одржани у држави којом доминирају локалне, махом наоружане, фракције, корупција и отворена непријатељства.

Готово истовремено са оставком шефа мисије УН, службеник УНСМИЛ-а приведен је пред суд у Канади под оптужбом да је покушавао да једној од ривалских фракција у Либији прода кинеске беспилотне летелице и организује шверц "милиона барела нафте" ка Далеком истоку.

Канађанин Фати Бен Ахмед Хајек оптужен је да је покушао да прода беспилотне летелице које могу да носе пројектиле, као и да је посредовао у покушају да се Кинезима продају милиони барела либијске нафте.

Шверц дронова, нафте...

Суд у Монтреалу, међутим, није објавио којој је од либијских милиција Хајек покушавао да прода дронове, али је држава суштински подељена на снеге у Триполију које контролише међународно призната, али привремена влада Абдулхамида Дбеибе и војску самозваног "фелдмаршала" Калифе Хафтара.

Дбеиба у сукобима са ривалима има огромну помоћ Турске, док Хафтар већ годинама добија оружје и опрему од Русије. У сложену математику односа различитих фракција у Либији, редовно, мешају се Француска, Египат, Катар, Италија, САД и однедавно и Кина.

Либијом, скоро свакодневно, дефилују конвоји војних возила, који машући различитим заставама покушавају да утерају у народ поштовање према власти Дбеибе, Хафтара, али и других претендената на лидерске положаје, попут Гадафијевог сина Сејфа ел Ислама, бившег министра унутрашњих послова Фатхија Башаге, или команданата локалних милиција.

Дбаиба је, уз "фелдмаршала" Хафтара и Сејфа ел Ислама, био на листи председничких кандидата на изборима који је требало да буду одржани крајем 2021. године, али је њихове жеље Вашингтон оценио "суштински неприхватљивим", што због потерница које су расписали различити судови, што због других грехова, попут корупције.

Једнако је неуспешан био и покушај да се, уз силни међународни притисак, организује дефинисање новог устава, посебно због оргомног притиска којем су изложени чланови тела које се ухватило овог посла.

Устав или отмица

Један од чланова уставотворне скупштине, Абдуаје Бахтили отет је у петак из своје куће, из које су га униформисани и маскирани припадници неке од милиција одвели у непознатом правцу.

Осим милиција, Либијом крстаре и колоне америчких и руских војних возила.

Изостанак воље за политичким решењем кризе Либију је претворио у полигон за испоробавање новог оружја и натезање великих сила. Отказивањем избора, практично, окончан је и мандат Абдулхамида Дбеибе, али је он одбио да преда власт кабинету који је, у међувремену, на истоку формирао његов главни политички ривал - Фатхи Башага.

Лидери обе стране сматрају да је одржавање статуса кво боље решење од успостављања новог система власти, који личности попут Дбебибе, Хафтара или Башаге не би могли да контролишу.

За сада, политички, али повремено и оружани сукоби ривалских група довели су добар део становништва Либије до ивице сиромаштва пошто цене намирница непрестано расту.

Неспособност самозваних лидера да обављају функције које су запосле показала се током недавних поплава које је изазвало пуцање брана у Дерни, када се показало да о функцијама које је некада обављала држава, сада не брине ама баш нико.