Сингапур после 20 година добија новог премијера

Следећег месеца град-држава Сингапур добиће новог премијера – први пут након пуних 20 година, с обзиром на то да је садашњи председник владе седамдесетдвогодишњи Ли Сјен Лунг на ту функцију ступио још 2004. године.

Њега ће на кормилу физички мале, али економски изузетно снажне државе познате по електронској индустрији, банкарству, рафинеријама нафте и врхунском образовању, 15. маја заменити блиски сарадник, заменик премијера Хуенг Суен Цај, у јавности познатији по англицизираном имену Лоренс Вонг.  

Узорна (не)демократија 

Од када је постао независна држава 1965. Сингапур, који је већ осамдесетих година прошлог века захваљујући свом одлично осмишљеном брзом економском развоју стекао надимак "азијски тигар", имао је само три премијера.

Садашњи председник владе Ли Сјен Лунг је син оца нације Ли Кван Јуа, адвоката који је премијерску фотељу држао читав четврт века (1965–1990) и наставио да утиче на формулисање политике владе још читаве две деценије у својству "старијег министра" и "министра ментора".

Ли Кван Ју је иначе био и премијер Сингапура у периоду од 1959. године до 1963, када се тај град налазио у саставу Малезије, а у тренутку када је сишао са премијерске функције 1990. године био је председник владе са најдужим стажом у свету.

Управо за време технократске владе Ли Кван Јуа, Сингапур је у Источној Азији постао узор пажљивог планирања и мудрог улагања, технолошког напретка и добре дисциплине, односно јавног реда. Истовремено, нарочито на Западу је постао познат и по својим необичним законима, међу којима и оном који забрањује орални секс и драконским казнама. 

И док на Западу има коментатора који доводе у питање постојање демократије у Сингапуру, с обзиром на традиционално дугу владавину чланова породице Ли и њима врло блиских бирократа, због свог капиталистичког уређења, отворености за економске интересе Запада и америчке војне ефективе, те изванредно важног географског полажаја на ободу мореуза Малака одакле се лако могу надзирати танкери и друго бродовље на путу за Кину, Републику Кореју и Јапан, Сингапур у прошлости није био изложен снажним званичним критикама у вези са недостатком демократичности какве од Вашингтона трпе многе друге земље.   

Иначе, између владавине оца и сина Ли, у периоду од 1990. до 2004. на позицији премијера налазио се Го Чок Тонг, који је, упркос немалим проблемима као што су азијска финансијска криза и епидемија САРС-а, наставио добро руковођење градом-државом, као у осталом и његов наследник Ли Сјен Лунг. Тако је, на пример, у 2022. години Сингапур имао фантастични бруто друштвени производ од чак 80.000 америчких долара по глави становника, што га чини једном од најбогатијих земаља света.

Унапред планирана смена

Као и други по реду председник сингапурске владе Го, нови премијер Лоренс Вонг, мада јесте протеже династије Ли, потиче из обичне грађанске породице, те нема родбинске везе са фамилијом Ли.

Интересантно је да се већ најмање пуне две године зна да ће педесетједногодишњи Вонг наследити Ли Сјен Лунга, јер је овај у априлу 2022. године најавио да ће Вонг бити вођа четврте генерације владајуће Партије народног деловања (ПАП). Ли је, наиме, слично свом оцу, намеравао да напусти место премијера до свог 70. рођендана, али је епидемија новог коронавируса пореметила тај његов план.   

Азијски медији оцењују да је главни разлог за избор економисте Вонга као наследника управо његов добар рад на положају министра финансија током кризе проузроковане епидемијом коронавируса.

Вонга, као новог вођу владајуће партије, касније у току ове године очекују општи избори. У сингапурском парламенту, поред представника владајуће ПАП, странке центра која нагиње на десно, седе и делегати Радничке партије и Прогресивне партије Сингапура.

Будући изазови за новог премијера и његову владу 

Када су у питању изазови који оптерећују грађане Сингапура и с којима ће Вонг као премијер морати да се суочи, највећи су екстремно низак наталитет и високи трошкови живота и одгоја деце, те све тежа борба са околним земљама за привлачење страног капитала. 

Наиме, прошле године Сингапур је забележио најнижу стопу рађања у својој историји од само 0,97 деце по жени у репродуктивном добу. Да би се популација одржавала на истом нивоу, потребно је да земља има наталитет у висини од 2,1 детета по жени.

У јануару ове године сингапурски Институт за проучавање политике спровео је анкету која је показала да чак 70 посто младих испитаника у двадесетим и првој половини тридесетих година не планирају да се ожене, што ће, сматрају демографи, даље поткопати наталитет у држави.

Сингапур је велика дестинација за стране мигранте, углавном Индонежане и Индијце, и с те стране може рачунати на то да ће имати довољно радне снаге упркос великом паду наталитета и старењу популације. Упркос томе, власти тог града, у којем три четвртине становништва чине Кинези, већ дуже време позивају младе и нуде им финансијске стимулусе за заснивање породице.

Сингапур, који је до сада био једна врста пореског раја за стране компаније, ове године ће морати да, у складу са међународним споразумима које је потписао, уведе веће намете за страна предузећа, док земље региона попут Малезије и Тајланда, које су и иначе привлачне због нижих трошкова пословања, истовремено доносе нове пакете за стимулисање доласка страних корпорација. То би могло да доведе до селидбе регионалних штабова и пословница крупних страних компанија из Сингапура.  

Посебан (спољни) проблем је геополитичка неизвесност у региону, односно све снажније политичко, економско и војно сучељавање великих сила САД и НР Кине, које, нарочито у Јужном кинеском мору, на чијем ободу се налазе Малајско полуострво и Сингапур, уноси велики немир и отежава инвестиције и трговину. Сингапур, чија економија умногоме зависи од неометаног тока капитала и рада луке, односно снажне међународне трговинске размене, изразито је осетљив на тренд економског раздвајања САД и њених азијских политичких савезника од Кине и политичку нестабилност у Јужном кинеском мору. 

Очигледан скорашњи пример штете коју та држава са око шест милиона становника може да претрпи услед трвења између Вашингтона и Пекинга је и недавна забрана кинеске апликације Тик-ток у САД, односно, наредба да се та друштвена мрежа прода неком америчком предузећу, будући да огранак компаније "Тик-ток" за пословање у иностранству има седиште у Сингапуру.