Последице пропуста, оставка шефа израелских шпијуна

Генерал Арон Халива први је челник неке од израелских обавештајних служби који је, због пропуста који су на концу коштали Израел 1.200 жртава, поднео оставку, јављају израелски медији.

"Обавештајно одељење није испунило поверени задатак. Знао сам да уз овакву позицију долази и велика одговорност", написао је генерал Халива објашњавајући разлоге оставке.

Сада већ бивши шеф војнообавештајне службе затражио је и формирање посебне комисије која би детаљно утврдила одговорност и испитала околности које су 7. октобра прошле године омогућиле да Хамас изненади израелске власти, прегази заштитну ограду и убије око 1.200 људи.

Сага о одговорности израелских обавештајних служби, које су упркос светском реномеу некако успеле да игноришу сигнале, провејава кроз политички наратив те државе још од самог почетка рата у Појасу Газе.

"Израелски 11. септембар“, како су западни обавештајци назвали тај догађај, алудирајући на чињеницу да Мосад и Шин Бет нису имали представу да један од најопаснијих противника Израела, палестински Хамас, спрема операцију широких размера, почео је салвом пројектила испаљених на израелске градове.

Убрзо затим, исламисти су багерима, камионима, али и параглајдерима, прегазили прилично добро утврђену границу и почели да праве хаос по околним израелским насељима.

Једнако као и Израелце, напад је изненадио и Американце, пошто је свега недељу дана пре његовог почетка саветник за националну безбедност Беле куће Џејк Саливен рекао да је "Блиски исток најмирнији у последње две деценије”.

Одмах после напада, кривицу за израелске грешке је преузео начелник генералштаба Херзи Халеви, који је признао да је било пропуста, али да ипак није тренутак за копање по разлозима због којих су ствари кренуле наопако.

"Израелске одбрамбене снаге су одговорне за безбедност земље и њених становника, то је задатак који у региону око Појаса Газе у суботу пре подне нисмо испунили. Истражићемо зашто, али сада је време за рат“, рекао је израелски генерал 11. октобра.

Генерал Халеви се пред новинарима појавио дан пошто је израелски Канал 12 објавио да су челници војске неколико сати пред Хамасову акцију одржали телефонске консултације на којима су упозорени на "низ неправилности“.

Кључне особе, попут Јарона Финкелмана, команданта зоне којој припада Појас Газе, и Арона Халиве, шефа војнообавештајне службе, одлуку о начину на који ће армија реаговати – оставили су за дан касније. Напад Хамаса почео је у шест изјутра.

Генерал Халива је, касније, објашњавао да је заиста био упознат са развојем ситуације, али да је закључио да Хамас, највероватније, изводи неке вежбе, па је реакција, свакако, могла сачекати наредно јутро.

"Не бих ништа променио", говорио је касније.

Ипак, израелски извори наводе да су челници војнообавештајне службе, пуна три месеца пред напад Хамаса, били упознати да проценама да "није могуће проценити" будуће акције шефа војног крила Хамаса Јахје Синвара, те да команданти јединица уз Појас Газе морају да буду на опрезу.

Израелце су, наводно, о намерама Хамаса упозоравали и Египћани, као и још неколико арапских обавештајних служби, што су власти у Јерусалиму касније демантовале.

У израелском противудару на Палестинце за шест месеци убијено је око 35.000 људи. Сукоби су се, у међувремену, проширили и на израелско-либанску границу, Сирију, док је ракетни обрачун Израела и Ирана, пре недељу дана, довео читав Блиски исток на ивицу свеопштег рата.