Преминуо Тери Андерсон, новинар којег су шиитски милитанти седам година држали у заробљеништву

Тери Андерсон, амерички новинар којег су исламистички милитанти држали у заробљеништву скоро седам година у Либану и који је симболизовао тежак положај талаца из западних земаља током грађанског рата у тој земљи, преминуо је у 76. години, наводи се у саопштењу његове ћерке.

Бивши главни дописник агенције Асошијејтед прес са Блиског истока, који је у заробљеништву у Либану провео готово седам година, умро је у својој кући у Гринвуд Лејку у Њујорку, саопштила је његова ћерка Суломе Андерсон, која је рођена три месеца након што је он отет.

У једва осветљеним ћелијама Андерсона су, завезаних руку и ногу и са повезом преко очију већи део времена, држале углавно шиитске милитантне групе. Новинар, који је и бивши маринац, након ослобађања се присетио да је "готово полудео" и да је само га је вера спречила да се убије пре него што је ослобођен у децембру 1991. године.

Андерсон је отет у Бејруту 16. марта 1985. након што је одиграо партију тениса. Зелени мерцедес је стао испред њега, а тројица наоружаних нападача су у ауто одвукла Андерсона.

Проиранска група Исламски џихад преузела је одговорност за отмицу, рекавши да је то део "наставак операција против Американаца". Отмичари су тражили слободу за шиитске муслимане затворене у Кувајту због бомбашких напада на тамошње амбасаде САД и Француске.

Био је то почетак ноћне море за Андерсона која је трајала шест година и девет месеци током којих је био заглављен у ћелијама испод рушевних улица Бејрута и другде, често лоше храњен и спавао на танком, прљавом душеку на бетонском поду.

Током заточеништва, и његов отац и брат су умрли од рака, а своју ћерку Суломе видео је тек када је имала шест година.

Други таоци описали су Андерсона као тврдог и активног у заточеништву, који учи француски и арапски и редовно вежба.

Међутим, причали су и о њему како је ударао главом о зид све док није искрварио од фрустрације због батина, изолације, лажних нада и осећаја да га спољни свет занемарује.

"Постоји ограничење колико дуго можемо да издржимо, а неки од нас се веома лоше приближавају граници", рекао је Андерсон на видео снимку који су пустили његови отмичари у децембру 1987.

Бројне новинарске групе, владе и појединци током година позивали су на ослобађање Андерсона, а његов рођендан 27. октобра постао је незванични амерички дан сећања на таоце.

Андерсон је рекао да је неколико пута размишљао да се убије. У великој мери се ослањао на своју веру, коју је, како је рекао, обновио шест месеци пре него што је киднапован.

"Мора да сам прочитао Библију 50 пута од почетка до краја. То ми је била огромна помоћ", рекао је Андресон након ослобађања.

Његова сестра Пеги Сеј, која је умрла 2015. године, била је његов најжешћи заговорник током заточеништва.

Андерсон је рођен 27. октобра 1947. у Лораjну у Охају, а одрастао је у Батавији у Њујорку. Дипломирао је на Државном универзитету у Ајови и провео шест година у Маринском корпусу САД, углавном као новинар.

Радио је за АП у Детроиту, Луисвилу, Њујорку, Токију, Јоханесбургу, а затим и Бејруту, где је прво отишао да покрива израелску инвазију 1982. године.

Након ослобађања предавао је новинарство на више америчких факултета до пензионисања 2015. године.

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво