Читај ми!

Ватромет таштине на Блиском истоку, страх од равнања рачуна Ирана и Израела

Историјски дани на Блиском истоку нису ни налик ономе што је свет годинама очекивао. Наместо мировног споразума, којим би волшебно било решено палестинско питање, или успостављени дипломатски односи између Јерусалима и Ријада, овај регион је доспео на саму ивицу свеопштег сукоба због међусобног шамарања Ирана и Израела.

 Ватромет таштине на Блиском истоку, страх од равнања рачуна Ирана и Израела Ватромет таштине на Блиском истоку, страх од равнања рачуна Ирана и Израела

Први пут у историји бурних односа две државе, Израел и Иран су одлучили да директно нападну територију "смртних непријатеља" нишанећи опасно близу великих војних база и нуклеарних постројења, што је покренуло готово паничну дипломатску акцију убеђивања лидера обе стране да се, убудуће, уздрже од притискања црвених дугмића.

Дане драматичних промена на Блиском истоку покренула је иранска осветничка акција, пошто је у Техеран у знак одмазде за убиство генерала Револуционарне гарде Мохамеда Резе Захедија у Дамаску, испалио стотине пројектила и дронова на војне циљеве у Израелу.

Ватромет на небу изнад Израела, који је трајао неколико сати коштао је обе стране по око милијарду и по долара и покренуо рат речима у којем су помињана до сада неупотребљава оружја, нуклеарни центри и на концу судњи дан.

И Иран и Израел су прогласили победе. Први јер су успели да, на путу ка војним базама из којих је покренут напад на Дамаск пробију и "Чвоздену куполу" и "Давидову праћку", а други јер су објавили да су оборили 99 одсто пројектила и дронова који су полетели ка Израелу.

У данима који су пролазили, тај проценат је пао за двадесетак одсто, па се испоставило да су Иранци, ипак, успели да погоде писту, стајанку и неколико складишта ваздухопловне база Неватим и Рамон и оштетили транспортни авион Ц-130 "херкулес".

Крај рата, први пут

Одмах пошто је ватромет престао, Иранци су прогласили крај сукоба, надајући се да ће Американци успети да убеде владу Бењамина Нетанјахуа да сујету задовољи проглашавањем победе и уздржи се од даљих ескалација.

Неко време је заиста и деловало како би Израел могао да одустане и одговора и сачека крај великог јеврејског празника - Пасхе, али су у петак рано ујутро у околини Исхафана почеле да одјекују експлозије.

Наједном, протиаввионски топови постављени око војне базе и центра за нуклеарна истраживања, почели су панично да пуцају док су званичници власти у Техерану пожурили са објасне да је штета од напада минимална, те да су дронови који су употребљени у акцији, у ствари полетели са иранске територије.

Неколико сати касније, међутим, испоставило се да су мете били радари, распоређени како би штитили нуклеарни центар Натанз, те да су израелски авиони, из ирачког ваздушног простора испалили укупно три пројектила, јавила је америчка телевизијска мрежа Еј-Би-Си.

Техеран за напад није оптужио Израел, нити је Јерусалим преузео одговорност за ову акцију, што је међу западним дипломатама побудило наду да би се даља међусобна шамарања, некако, могла зауставити.

У потрази за сигналима деескалације, примећено је и да је Иран, после три месеца из Црвеног мора повукао шпијунски брод "Бехшад", који је, претходно, проглашаван за центар из којег је Револуционарна гарда усмеравала паљбу Хута по трговачким бродовима.

Хроника насиља

Напад дроновима на Исхафан је, према наводима америчких званичника, дело Израелаца, али је изведен са иранске територије, према матрици успостављеној крајем маја 2022. године када је у војном комплексу Парчин код Техерана експлодирао самоубилачки дрон и том приликом "убио младог научника и ранио још једну особу".

Од тада, забележена су још три напада оваквих дронова на иранске фабрике у којима се производе беспилотне летелице, као и бар шест ликвидација у којима су мете били научници иранског нуклеарног програма.

Израел је, махом, остајао нем на иранске оптужбе да иза ових акција стоји Мосад, али су амерички званичници, редовно, после неколико недеља потврђивали да су наредбе за нападе потицале из Јерусалима.

Ипак, тек последња размена екплозија довела је Блиски исток на ивицу озбиљног регионалног сукоба, који је остатак света, од почетка рата у Појасу Газе на све могуће начине покушавао да избегне.

Напад дроновима на рођендан иранског верског лидера Алија Хамнеија, који је у тренутку када су одјекнуле експлозије у Исфахану напунио 85 година, довео је напетости до усијања, али су ирански медији одмах покушали да умање значај напада, тврдећи да дронови нису прелетели границу, као и да је штета минимална.

Пуцањ упозорења

"Јерусалем пост" је, пак, позивајући се на војне изворе објавио да је Израел, нападом на циљеве који се налазе недалко од нуклеарног комплекса, упутио јасну поруку - следећи пут ће бити још ближе.

Иако сукоб Израела и Ирана, суштински, тиња од тренутка када се ајатолах Хомеини у Техеран 1979. године искрцао из "Ер франсовог" авиона, две стране су, користећи прокси снаге, Хамасе, Хезболахе, Хуте и опозицију у Ирану, избегалавали директне сукобе, задовољавајући се акцијама специјалаца који су опседали бродове у Црвеном мору.

Израелски специјалци у Црвеном мору су 2021. године мином оштетили брод Револуционарне гарде "Савиз", који је, после тог догађаја утегљен у Иран. Иран је, у месецима који су следили, у неколико наврата испаљивали пројектиле на израелске бродове у Арапском мору.

У данима ескалације, односно до израелског напада на ирански конзулат у Дамаску, обе стране су на мапе доцртавале будуће мете напада - Иранци нуклеарни комплекс Димона, док су Израелци Исфахану додали Натанз и десетине других циљева, које је дефинисала још администрација некадашњег председника САД, млађег Џорџа Буша.

У игри нерава, Израел озбиљно рачуна и на симпатије низа арапских земаља, у којима Јерусалем знатно боље стоји него Техеран. Листом све те државе позвале су Израел и Иран на разум, док се западне земље, злу не требало, затражиле од својих држављана да напусте регион.

Разлог томе, сматрају израелски аналитичари, лежи у претпоставци да после трагања за неком стратегијом у Појасу Газе, влада Бењамина Нетанјахуа нема јасан план шта чинити са иранском претњом, па су петодневне консултације ратног кабинета резултирале тек праском петарди у Исфахану.

"Да Израелци знају о чему се расправља на састанцима ратног кабинета, четири милиона људи би похрлило на аеродроме", написао је усред кризе портал "Ynet".

Страх од регионалног рата

Симболичан напад резултат је и истраживања јавног мнења, према којима се велика већина Израелаца противи акцијама које би водиле ка отвореном рату против Ирана, док је, истовремено, испуњена и 20 година стара жеља израелског премијера да бар мало бомбардује Исламску републику.

Како се чини, паника која је широм света настала после првих обрачуна, навела је кључне политичаре у обе државе да мало узмакну и одложе опасност да упадну у стратешку замку, саткану од претњи и освете.

Израелски "Канал 12" је вече пред напад на Иран објавио репортажу из напуштеног града Метула на северу државе, после које је јавност почела да критикује власти јер су дозволиле да Хезболах, знатно слабији од израелске војске, доведе до евакуације око 60.000 становника тог дела Израела.

Главни финансијер акција Хезболаха, као уосталом и Хамаса, Хута и бројних милиција у Ираку, је Иран, па Израелци очекују да ће, напад на Исфахан, бар у некој мери пореметити досадашњи распоред снага и натерати Техеран да допринесе смиривању стања или бар схвати цену ширења сукоба.

И заиста, убрзо после експлозија, ирански званичници су за догађаје у Исфахану оптужили "убачене елементе" и обзнанили да немају намеру да покрећу нови осветнички напад на Израел. Или, како је то објаснио израелски дневник Харец, лидери обе стране немају јасну стратегију како ће даље наступати у овој кризи, уколико се изузму квази-черчиловске изјаве Бењамина Нетанјахуа. Изостанак ратних планова, у свеопштем хаосу који прети Блиском истоку, можда представља и добру вест.

понедељак, 18. новембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње