Седам мртвачких ковчега на граници Израела, Хезболах следећа мета

Серија експлозија око северне границе Израела, тек је последњи у већ дугом низу догађаја који прете да овај регион претворе у поприште сукоба, попут оних када су се Израелци и припадници Хезболаха сукобили 2006. године.

После 340 мртвих Либанаца и 20 страдалих Израелаца, температура на граници две земље достигла је тачку кључања и умеренији гласови на обе стране тврде да је право чудо да конфликт Хезболаха и Израела, који тиња још од упада Хамаса 7. октобра, није прерастао у прави рат.

У поређењу са 34.000 жртава рата у Појасу Газе, тихи сукоб Хезболаха и Израела делује као повремена чарка, иако лидери обе стране упозоравају да би овај ниво непријатељстава, у било којем другом тренутку, врло брзо проузроковао свеопшти хаос са несагледивим последицама.

У страху од таквог развоја ситуације, погранична подручја већ је напустило око 75.000 Либанаца и 80.000 Израелаца, не желећи да присуствују тренутку када ће бити прекинута релативна уздржаност две стране.

"Одмах после операције у Рафи, израелска војска ће ући у Либан", рекао је неименовани израелски војни званичник арапској подружници телевизијске мреже "Скај њуз", остављајући истовремено довољно простора за спекулације да ли се ради о стварном упозорењу или претњи усмереној ка одвраћању Хезболаха од озбиљнијих војних операција.

Управо због тога, последњих дана израелски авиони гађали су циљеве дубоко у територији Либана, од северне границе те државе, па све до Долине Бека, циљајући базе у којима следбеници Хасана Насралаха крију беспилотне летелице и противваздушне системе.

У среду, Хезболах је одговарајући на такве нападе испалио стотињак пројектила у Галилеји и на Голанској висоравни.

Готово истовремено, израелски авиони убили су седморицу припадника сунитске организације Џама Исламија, тврдећи да су се спремали да упадну на територију Израела.

Савез Хезболаха и Џаме Исламије, покрета који окупљају либанске шиите и суните, настао је пре пет или шест година у јеку стварања антиизраелског фронта у којем су се ривалске верске заједнице, бар око границе, формално ујединиле против заједничког непријатеља.

У том савезништву, моћнији и бројнији Хезболах се уздржао од упада у Израел, препуштајући такве задатке Палестинцима и припадницима Џаме Исламије. Одговарајући на нападе, Израел је бомбардовао положаје Хезболаха, што је Насралахове команданте натерало да елитну јединицу, борце Радвана, повуку даље од израелске границе.

Делимично су се од границе одмакле и остале јединице Хезболаха.

Празнину испуњену тензијама, како стање на граници описују посматрачи, лако могу да испуне специјалци обе стране, али ће развој ситуације у великој мери зависити и од нове дипломатске иницијативе којом Американци покушавају да зауздају пад читавог Блиског истока.

Кључни предуслов за смиривање тензија на граници Либана, представљаће успех преговора о прекиду ватре у Појасу Газе, који су, по ко зна који пут у последња два месеца, запали у ћорсокак. Неуспех тог процеса пак могао би споредни сукоб око границе Либана и Израела претворити у кључни конфликт на Блиском истоку у који би се, без дилеме, морао укључити и за сада резервисани Иран.

Такав развој ситуације, свакако, очекује један од натраженијих израелских непријатеља и један од творца упада 7. октобра Мухамед Деиф, чију главу већ месецима тражи специјална јединица Мосада и Шин Бета, активорана само како би ликвидирала неколицину кључних лидера Хамаса.

"Марширајте ка Палестини сада, не сутра", рекао је Деиф у поруци Арапима, посебно у Јордану, Египту и Алжиру, који су, уколико се изузму повремене демонстрације, у великој мери окретали главу од сцена страдања Палестинаца у Појасу Газе.

Убрзо након Деифове поруке, израелска војска упала је у избеглички логор у Џенину, на Западној обали, и убила неколико Палестинаца, оптужујући их да су за рачун Хамаса припремали терористичке нападе.

Готово истовремено, Вашингтон и Јерусалим су скоро 24 часа размењивали оптужбе о кривици за отказивање посете највиших израелских званичника Сједињеним Државама. Убрзо затим, почели су договори о заказивању нове посете, од које Америка очекује почетак дефинисања будућности Појаса Газе.

Или како то тврди добитник Пулицерове награде Томас Фридман, Јерусалим има свега две опције – или ће изградити сасвим нове односе са Палестинцима, или ће читава ситуација, али са модерним наоружањем, бити враћена на стање од 1947. године.