Такође, упозорили су да Влада потенцијално прекорачује уставне границе циљајући једну компанију која јој се не допада.

"Прави однос између Владе и грађанина САД је тај да грађанин одлучује чему ће бити изложен и које идеологије ће прихватити“, рекао је представник Дан Бишоп на расправи о закону.

Са друге стране, присталице закона пак тврде да је забрана неопходна како би се спречила могућност да кинеска влада користи Тик-ток за прикупљање података и пропаганду, али и утицај на предстојеће изборе.

Ризици за националну безбедност, истичу, не би требало да надмашују забринутост због слободе говора.

Поред тога, тврде и да би корисници Тик-тока могли да користе неку другу платформу ако та апликација нестане.

"Први амандман не даје Комунистичкој партији Кине право на америчке податке или право да манипулише умовима Американаца", поручио је представник Дан Креншо на расправи у среду.

Власници Тик-тока одбацују оптужбе. Из компаније критикују лобирање за доношење закона. Наводе да њихове америчке платформе користе серверске центре у САД и тврде да је прави циљ доношења закона забрана апликације.

Шта ако се закон усвоји

Тик-ток, који је у власништву кинеског технолошког гиганта "Бајтденса", изузетно је популаран у САД и има више од 170 милиона корисника широм земље.

Уколико би био усвојен, закон би дао компанији "Бајтденс" 180 дана да прода своју америчку апликацију Тик-тока неком другом интересенту ван Kине.

Након тог рока, америчка савезна влада би приморала "Епл", "Гугл" и друге технолошке компаније да или престану да нуде Тик-ток на својим интернет продавницама и услугама за веб хостинг или се суоче са огромним казнама.

У пракси то значи да на територији САД више не би постојала могућност преузимања Тик-тока преко "Гугл", "Епл" и других сличних интернет продавница.

Корисници који су већ инсталирали Тик-ток и даље би могли да користе платформу, с тим што би временом она престала да се ажурира, а што би изазвало проблеме са коришћењем.

Потенцијални купци вребају

А док се о забрани полемише, потенцијални купци се радују. Бивши амерички министар финансија Стивен Мнучин објавио је да формира групу инвеститора како би купио Тик-ток.

"Мислим да би закон требало усвојити. Разумем технологију, то је одличан посао, формираћу групу да купим Тик-ток", рекао је Мнучин за Ци-Ен-Би-Си.

Стивен Мнучин се и 2020. године залагао за продају или забрану Тик-тока, док је био на челу Министарства финансија током мандата Доналда Трампа.

Откако је напустио Владу, Мнучин је основао приватну инвестициону фирму са седиштем у Вашингтону која је фокусирана на технолошке компаније.

Мнучин није открио ко би могао бити део његове инвестиционе групе, али је нагласио да ниједан појединачни инвеститор не би имао већински удео.

Он није усамљен у идеји да би куповина Тик-тока била прави пословни потез. Постоји још заинтересованих. Један од њих је канадски бизнисмен Кевин О'Лири. Међутим, назвао је то "компликованом трансакцијом", јер није разјашњено да ли би морало да дође до потпуне или делимичне продаје.

И бивши извршни директор компаније "Activision Blizzard" Боби Kотик разматрао је идеју о куповини Тик-тока са потенцијалним партнерима, наводи Волстрит џорнал.

Колико заправо вреди Тик-ток

А када се погледају бројке, не чуди што су многи у куповини Тик-тока видели начин да профитирају.

Према извештају који је финансирао Тик-ток, та платформа је допринела са 24,2 милијарде долара америчком БДП-у прошле године и донела 14,7 милијарди долара прихода власницима малих предузећа.

Извештај, који је спровео економски консултант "Оксфорд економик", наводи и да Тик-ток подржава најмање 224.000 радних места у САД, при чему је највећи економски утицај апликације уочен у Kалифорнији, Тексасу, Флориди, Њујорку и Илиноису.

"Оксфорд економик" је спровео и студију и интервјуисао више од 1.000 власника малих предузећа који користе Тик-ток и 7.500 корисника Тик-тока широм земље. Студија је спроведена пре лансирања Тик-ток шопа, који је постао продајни и маркетиншки гигант од свог покретања у септембру прошле године.

Резултати показују да је Тик-ток имао највећи утицај у сектору хране и пића, доносећи годишњи допринос од 6,4 милијарде долара БДП-а, као и 73.000 радних места у 2023. години. Апликација такође помаже и пословање малих предузећа у секторима здравља, велнеса и пословних услуга.

Kоришћење Тик-тока од стране малих предузећа као платформе за оглашавање донело је 5,3 милијарде долара пореских прихода америчкој влади само прошле године, наводи се у извештају.

Чак 39 одсто власника малих предузећа навело је да је Тик-ток кључан за њихово пословање, а 69 процената је рекло да је апликација довела до повећања продаје и бољег пословања.

Ко је до сада забранио Тик-ток

Ово није први пут да је Тик-ток на корак од забране у Америци. Пре четири године, тадашњи председник Доналд Трамп потписао је извршну уредбу која забрањује америчким субјектима пословање са Тик-током и другом кинеском апликацијом Ви-Четом. Међутим, савезни судови су блокирали уредбу.

Сада је Трамп жустри противник забране. Тврди да Тик-ток представља мању опасност за САД од Фејсбука и компаније "Мета", које криви за свој изборни пораз 2020. године.

Током прошле године, бројне институције САД, Велике Британије, Канаде и Европске уније су интерним уредбама забраниле коришћење апликације Тик-ток на службеним телефонима. Употребу Тик-тока својим службеницима прва је забранила Индија. 

Америчка држава Монтана постала је у априлу 2023. прва држава у САД која је донела закон о забрани коришћења Тик-тока на целој својој територији. 

ЕУ је у фебруару ове године покренула истрагу због навода да је компанија прекршила правила о онлајн садржају која имају за циљ заштиту деце и обезбеђивање транспарентног оглашавања.