Шарм војног туризма – како ратна лука привлачи грађанство у Јапану

У лучком граду Јокосуки налази се штаб јапанске морнарице, али и командни центар америчке Седме флоте.

То насеље од око 370.000 становника на полуострву Миура на улазу у Токијски залив стога је прошарано америчким и јапанским заставама и натписима који нуде услуге за, сматра се, и до 30.000 припадника обе војске који опслужују десетине ратних бродова и подморница, радионице за поправке и одржавање, складишта, радарске и прислушне станице, те командне штабове.

Мада не шире позната међу страним туристима, и понекад међу домаћим становништвом прећутно избегавана као локација која подсећа на време милитаризма и ратова, Јокосука данас има солидан број туристичких поклоника, нарочито међу обожаватељима наоружања и бродова.

Један од највећих магнета за љубитеље војне технике је присуство тешког америчког носача авиона, будући да домаћа војска од окончања Другог светског рата у свом саставу није имала тако велико и моћно пловило.

Највећа америчка поморска база у иностранству

Седиште Седме флоте у Јокосуки је највеће америчко морнаричко упориште у иностранству, које се простире на преко два квадратна километра. Како сама америчка војска тврди, представља једно од стратешки најважнијих база те земље у свету. Оно је посебно и по томе што је једина војна постаја ван САД у којој се базира амерички носач авиона.

Официри који раде у Команди флотних активности Јокосука, што је формални назив америчке базе, у град су довели и своје породице, па се по Јокосуки, осим пуно ресторана, кафића и барова који нуде хамбургере, кафу и другу храну и напитке по укусу Американаца, могу видети и бутици који продају кориштену војну опрему и агенти за некретнине који се специјализују за изнајмљивање станова, условно речено, "окупатору".

На ову последњу реч већина Јапанаца данас би одреаговала с искреним изненађењем - мада су амерички маринци и морнари ступили у подморничку базу, на докове и у бродоградилиште Јапанске царске армије у Јокосуки претпоследњег дана августа 1945. године као окупатори, присуство америчке војске у Јапану се већ деценијама доживљава као допринос безбедности земље и политичка неминовност. Оно се види и као генератор економске добити, па чак и физички доказ да је Јапан интегрисан у политички и цивилизацијски Запад.

У најгорем случају - ово нарочито важи за касарнама и војним аеродромима преоптерећену Окинаву - америчке базе се доживљавају као гнезда криминала и изворишта несрећа, односно, друштвена сметња и ризик, али се, упркос томе, њихово постојање по правилу не доводи у питање у смислу недостатка суверенитета и независности - на крају крајева, америчка окупација се званично завршила још 1952. године.

Зато су за данашњи јапански контекст као термини који описују америчке војнике прикладнији изрази "савезници" и "страни гости".

Необично насеље

Јокосука је заиста необично место. У њој успаване морске немани попут носача авиона и хеликоптера леже мирно буквално на пар стотина метара од ауто пута или цветног парка, лако доступне за грађане и радознале дођоше, као што су љубитељи наоружања, технике и фотографија, али и страни агенти.

У јапанском делу луке укотвљена су пловила свих врста, од носача хеликоптера и разарача, преко фрегата, подморница и миноловаца, до транспортних, десантних, спасилачких и истраживачких океанографских бродова, чији је задатак да за потребе морнарице испитују промене у струјама и рељефу морског дна, односно, врше мапирање.

С друге стране, Американци у Јокосуки држе носач авиона "Роналд Реган", који се налази на самом крају дужности у западном Пацифику, те се сада припрема за повратак у САД, али и бродове попут разарача опремљених крстарећим пројектилима и противракетним системом "иџис" који чине борбену групу у пратњи тог колоса накрцаног са близу шест хиљада људи и више од 80 летелица.

Њега ће на стражи у Јокосуки одменити "Џорџ Вашингтон", такође носач класе "Нимиц", који се након вишегодишњег ремонта и пуњења нуклеарним горивом враћа на Далеки исток.

И док те огромне пловеће платформе дужине 333 метра носе имена бивших председника, што није спорно, није тешко замислити осећања становништва Јокосуке за време осамнаестогодишњег стационирања носача "Мидвеј", чије име их је подсећало на најтежи пораз њихове земље у рату у Тихом океану, који је буквално преокренуо ток целог тог сукоба у корист Американаца.

Грађани Јокосуке данас у присуству америчке базе углавном виде економску корист јер она пружа прилику за запошљавање и привлачи туристе. Мада има и оних који страхују да би њихов град могао да постане мета за напад противника, превасходна брига је чињеница да су ти носачи машине на нуклеарни погон, односно, да садрже по два мини реактора - несрећа везана за изливање радијације, дакле, као непосреднија и опипљивија опасност, чини се, становништво Јокосуке узнемирава више од сценарија за могући рат.

Туристички обилазак војне луке у Јокосуки

Војна лука, чија је основна функција да брани срце државе, престоницу Токио и околне велеграде Јокохаму, Ћибу и Кавасаки, не само што је нераздвојни део насеља Јокосуке, већ је и главни разлог зашто свако у Земљи излазећег сунца зна за његово постојање. Отуд је природно да је њен четрдесетпетоминутни обилазак бродом укључен не само у туристичку понуду града, већ и представља најсјајнији драгуљ у тој понуди.

Вођа пута ће пружити не само интересантне информације о типовима бродова, њиховој намени и карактеристикама, већ убацити и податке енциклопедијске природе и детаље који се чине прикладним за магазинску рубрику "Веровали или не".

Тако ће вам рећи да се у самопослугама и ресторанима унутар америчке базе у Јокосуки не користе новчићи од једног цента, јер је трошак њиховог транспорта у Јапан већи од њихове вредности, због чега се цене заокружују на пет или десет центи.

Од туристичких водича може се сазнати и да је сврха бетонских елемената који штрче из воде на уласку у луку да размангнетишу пловила и тако их учине безбеднијим од плутајућих мина. Штавише, труп миноловаца угнеждених у луци, кажу, је направљен не од метала већ ојачане пластике, исте врсте која се користи у кадама у купатилима, како би они остали имуни на магнетне мине које треба да уклањају.

Куриозитет је и да се непосредно уз јапанске војне бродове у ували која је дом бункерима за подморнице и пловилима која пружају логистичку подршку налази цивилна фабрика произвођача аутомобила "Нисан". Испред ње, на самој обали је паркинг који може да прими чак 17.000 возила - она се одатле укрцавају у гигантске бродове капацитета пет до осам хиљада четвороточкаша, који те машине испоручују диљем Јапана и преко океана.

Ту је и егзотична грађевина налик дворцу или луксузном хотелу за коју водич открива да је заправо пространо постројење за спаљивање смећа, које је намерно направљено тако да интригира не би ли привукло пажњу грађана на проблеме везане за одлагање отпада.

Шаренолик и на моменте лак садржај туре, као и поглед на отворено море, значи да у обилазак војне луке данас радо иду не само љубитељи војне технологије И очеви са синовима, већ и најстарији грађани, укључујући ту и жене, односно, сви посетиоци града који су уплатили туристички аранжман у њему.

Учесници обиласка с туристичког бродића листом силазе задовољни, узбуђено делећи утиске о необичном искуству проласка на дохват руке од подморница и неколико десетина других ратних пловила, очарани шармом и хумором водича, те с осећајем да су сазнали пуно тога о чему раније нису ни помишљали.

Они тако несвесно упијају (делом истиниту али суштински пропагандну) поруку да је војна лука чврсто инкорпорирана у живот локалне заједнице и њену економију, те да домаћа и страна, савезничка војска нису просто застрашујуће, мрачне ратне машине чији је задатак разарање, већ грађанству приступачне организације које имају и пријатељско, пријазно лице, те чак могу бити забавне.