Посао за који се не шаљу пријаве – ко мења Столтенберга на челу НАТО-а

Када Јенс Столтенберг ускоро поднесе оставку, иза себе ће имати скоро деценију на позицији генералног секретара НАТО-а. Од њега је четири пута тражено да настави да врши ту дужност, једном чак и након што је већ прихватио посао шефа Централне банке Норвешке. 

Није ни чудо што нико није желео да замени готово стоичког Столтенберга у време које је, између осталог, обележио прекид односа с Русијом и дубоке напетости с бившим америчким председником Доналдом Трампом.

Столтенберг је чак добио и надимак "Трампов шаптач" због способности да укроти грубог републиканца.

Но, он ће вероватно одступити са позиције на самиту поводом 75. годишњице овог војног савеза, који ће се одржати у јулу у Вашингтону. Столтенбергов мандат званично истиче 1. октобра ове године. 

Столтенбергова бивша портпаролка Оана Лунђеску залагала се да се раније изабере наследник, како би се избегле компликације. Нагласила је да је "заиста важно да се избори одрже довољно рано како не би били у колизији са европским изборима (у јуну 2024.) или са предизборном кампањом у САД". 

"Молимо да се не пријављујте!" 

Процес није једноставан. Позиција генералног секретара НАТО-а је можда једна од најпрестижнијих функција на свету, али за њу не постоји тачан опис посла, листа квалификација, као ни процедуре за пријављивање.

Ко жели ту позицију, неће бити позван на разговор и не треба да буде превише сигуран да ће је добити. 

Вашингтон посматрају као кључни глас у избору новог генералног секретара, али и било која од 31 чланице НАТО-а може да стави вето.

"С друге стране Атлантика се заиста одвија пуно закулисне дипломатије“, рекао је Јен Лесер, потпредседник Немачког Маршаловог фонда у Бриселу. "О свему, од канцеларијских спајалица до нуклеарне стратегије, одлучује се консензусом – тако то функционише и с генералним секретаром".

Нови генерални секретар НАТО-а мора да се суочи с Русијом, али не тако жестоко да изазове страх од директног рата, и мора да буде спреман да брани постојање Алијансе без провоцирања њених критичара.

Током више година у којима се размишљало о наследнику, на столу се појавило неколико додатних тачака: радо би био виђен кандидат из земље са значајним буџетом за одбрану или, за промену, неко из земаља савезница са југа или истока, након 15 година лидерства из Скандинавије. И наравно, не би било лоше ако избор падне на неку жену. 

Кадровска вртешка

Многа имена су се појављивала у игри ​​– и поново нестајала. Ранији фаворити, попут данске премијерке Мете Фредериксен и бившег британског министра одбране Бена Воласа, наводно су чак разговарали са америчким председником Бајденом о својим шансама, али су након тога, без додатних објашњења, повукли кандидатуру. 

Тренутно су естонска премијерка Каја Калас, летонски министар спољних послова Крисјанис Каринс и одлазећи холандски премијер Марк Руте отворено заинтересовани за посао.

При томе Руте важи за фаворита. Он је, после Виктора Орбана, премијер с најдужим стажом у НАТО-у и сматра се "сигурнијим" избором од политичара са Балтика, све док рат Москве против Украјине доминира на дневном реду Алијансе.

"Постоји осећај да би неко из балтичких држава на челу НАТО-а могао бити на неки начин контрапродуктиван, а не од помоћи“, каже Кристи Раик, заменица директора Међународног центра за одбрану и сигурност у Талину.

Она је друкчијег мишљења. "Тешко је утврдити у чему би тачно могао бити проблем, јер су односи са Русијом тренутно замрзнути. Мало је вероватно да ће у догледној будућности дипломатски односи бити обновљени".

Упадљиво је да је Руте једини кандидат о којем су амбасадори при НАТО-у већ дискутовали, открила је Лунђеску. И то у неформалном процесу који се одвија паралелно са саветовањем шефова држава и влада и назива се "Deans Coffee".

На те разговоре о важним темама осталих 30 колега позива најстарији амбасадор при НАТО-у, а тренутно је то хрватски амбасадор Марио Нобило. "Постоје неке земље које се још нису одлучиле, колико је мени познато", каже Лунђеску о Рутеу, "али ради се на договору".

Листа кандидата 

Све се то дешава иза кулиса, али Калас се не понаша као да то не примећује. На једном скупу у Сједињеним Државама у новембру, она се јавно нашалила о очигледном занемаривању критеријума.  

"Генерални секретар би свакако требало да буде из земље која два одсто свог бруто домаћег производа издваја на одбрану. И било би лепо да је то жена“, подсетила је: "Дакле, логично је да ће то бити Марк Руте.“

Публика се тек стидљиво насмејала, а разочарање Каласове било је очигледно.

Естонска потрошња за одбрану ће следеће године премашити три посто бруто националног производа, док ће Холандија једва прећи два одсто. На питање да ли и даље жели да буде разматрана за посао, кратко је одговорила: "Да". 

Вашингтон не гледа благонаклоно на земље које за војни буџет издвајају мање од два одсто, колико предвиђају уговори НАТО-а. Посебно је Доналд Трамп био критичан према томе.

Калас може указивати ​​на буџет за одбрану, али Руте има кеца у рукаву. Када се пре пет одина у Белој кући срео са Трампом, виђени су како се шале и тапшу по раменима. "Ми смо током протеклих година постали пријатељи", нагласио је Трамп. 

Ипак, још једна препрека за Рутеа? 

Холанђанин би се могао суочити с препреком оличеном у Виктору Орбану, с којим се последњих година неколико пута сукобљавао и који је већ изразио противљење избору Рутеа за генералног секретара.  

Посматрачи не искључују могућност да се у последњем тренутку појави кандидат који испуњава више незваничних услова. "Ништа није готово док се све не одлучи", упозорава Лунђеску.

Кристи Раик сматра да ће било ко на тој функцији имати тежак посао. "У сваком случају, ми као Европљани морамо да обезбедимо да се САД и даље осећају одговорним".

Само једно је изгледа сигурно: Столтенберг ће изгубити трку за генералног секретара НАТО-а са најдужим стажом. Био је близу, али Холанђанин Јозеф Лунс је на тој функцији провео чак 13 година, од 1971. до 1984. године.