Бирали су између ручног пртљага и живота – како су спасени путници из запаљеног авиона у Јапану

Професор Саобраћајног факултета Петар Миросављевић каже да су путници у запаљеном јапанском авиони спасени захваљујући стрпљењу особља и путника, који нису посегли за својим ручним пртљагом. Објашњава и зашто је важан период од два минута. Авион обалске страже није сачекао одобрење да изађе на централну писту, то је кључна прелиминарна информација, навео је Миросављевић говорећи о узроку удеса.

На аеродрому "Ханеда" у Токију, ватрогасце су јуче сменили инспектори секретаријата за саобраћај и полицијаци. Започели су одвојене истраге, након што су се путнички авион и авион јапанске обалске страже сударили на писти и запалили. Погинули су сви у мањем авиону, док су сви, 367 путника и 12 чланова посаде путничког авиона, напустили кабину за само минут и по.

Професор Саобраћајног факултета Петар Миросављевић рекао је у Јутарњем програму да кључна прелиминарна информација коју има јесте да авион обалске страже није сачекао одобрење да изађе на централну писту и да након тога обави полетање.

"Они су без те дозволе изашли на полетно-слетну стазу, док је авион Јапан ерлајнса, Ербас 350 имао дозволу за слетање", каже Миросављевић.

Међутим, каже и да је постојало неразумевање и несналажење у ситуацији, и несагледавање комплетне ситуације у којој се налазе оба авиона.

"Мислим да ће истрага показати, колико ја знам, већ је покренута истрага јапанских ваздухопловних власти у којој учествују и Ербас као произвођач авиона, њихови представници и представници произвођача мотора Ролс Ројс из Енглеске", додаје Миросављевић.

Спасени за 90 секунди, шта је било кључно за евакуацију

Свих 379 путника и чланова посаде у путничком авиону је евакуисано за само 90 секунди.

Најпре, истиче, то је просто доказ да је та летелица заиста прошла сертификацију.

"Међутим, ту је требало нагласити врло важну ствар, да нико није носио ручни пртљаг и да је, уствари, командовање из пилотских кабина капетана, тачније, капетана као водећег пилота или пилота који командује ситуацијом, било доминантно", објашњава Миросављевић.

Професор истиче стрпљење кабинског особља и путника, који нису посегли за ручним пртљагом нису угрожавали евакуацију.

"Сви су врло стрпљиво, чак и чланови кабинског особља, и путници, седели на својим седиштима и нико није паничио, нико није скакао, урлао, и на било који начин угрожавао процес евакуације, него су врло сви стрпљиво чекали да се дају наредбе кабинског особља и да се изврши евакуација. Значи, људи су бирали између свог ручног пртљага и живота. Овог пута су изабрали живот. Било је случајева где се то није десило", напомиње професор.

Објашњава и да је период од два минута важан зато што структура авиона, која је врло лака, еластична и има аеродинамичке карактеристике, толико дуго може да издржи отпорност на пожар.

"После та два минута, температуре у путничкој кабини постају неподношљиве. Тачније, почињу се дешавати процеси који нису нормални за људски живот и функционалност човека", објашњава Миросављевић.