Посада спасла свих 367 путника јапанског авиона у пламену – шта су у "Јапан ерлајнсу" научили из највеће несреће 1985. године

Скоро стотину јапанских ватрогасаца на аеродрому "Ханеда" у Токију, једном од два међународна која опслужују јапанску престоницу, више од шест сати гасило је пожар на путничком авиону "Јапан ерлајнса". Летелица се запалила у судару са малим авионом Обалске страже при слетању на писту.

С друге стране, свега 12 чланова посаде су, применивши строго правило евакуације за минут и по, спасли 367 путника из запаљеног авиона и склонили их на сигурно, при чему је 17 људи задобило мање повреде, а пет особа задржано на болничком лечењу. Од тренутка слетања, у 17.45 до тренутка када се и последњи члан посаде склонио на сигурно (18.04) прошло је мање од 20 минута.  

Укупно 379 људи (путника и посаде) преживели су стравичан пожар. 

Стручњаци сматрају да је успешна евакуација резултат робусне природе модерних авиона, вишедеценијске обуке пилота за управљање у ванредним ситуацијама, али и правила да сви путници морају бити евакуисани у року од минут и по.

Све наведено се посебно ригорозно схвата унутар компаније "Јапан ерлајнс".

Чудо са Ханеде

Док су путници панично гледали у пламен који се ширио изнад прозора и дим који је испуњавао кабину, стјуардесе и стјуарти су сталожено – корак по корак – спроводили строгу и детаљну безбедносну процедуру.

Јапански и међународни стручњаци за ваздухопловство још утврђују ко је одговоран за пропуст који је довео до судара два авиона, али свет и Јапан немају сумње да су апсолутни хероји "чуда са Ханеде" чланови посаде "ербасовог" авиона "Јапан ерлајнса" и путници, због своје професионалности и смирености.

Пилоти су безбедно зауставили авион у пламену, чланови посаде су мирно издавали упутства за евакуацију преко мегафона, док су путници, иако у страху, седели на својим седиштима и чекали дозволу за излазак из летелице, остављајући ручни пртљаг у пламену.

Страдало је пет чланова посаде Обалске страже у авиону који је требало да пренесе помоћ у подручје захваћено земљотресом.

Од конфузије до ужаса

Када се авион запалио приликом слетања на писту аеродрома у Токију, део путника није био свестан опасности.

"У почетку сам се мало смејао када сам видео варнице и мали пламен који излазе из мотора", рекao je 28-годишњи Kубаса Савада за Јапан тајмс.

Међутим, убрзо је завладала збуњеност међу путницима, која се експресно претворила у панику и ужас када је постало видљиво да мотори авиона горе.

"Тада сам помислио да је заиста опасно и да ћу умрети", истакао је Савада.

Посада, смиреност и ручни пртљаг

Видео снимци на друштвеним мрежама приказују стјуардесе које гестикулирају путницима испред седишта у задимљеном простору и захваљују им на сарадњи, док се кроз прозоре види ватра, а у позадини чују јецаји путнице која моли да је што пре изведу напоље.

Ватрогасци још нису ни стигли до авиона, а евакуациони ваздушни тобогани већ су поставњени на излазима.

То је био први знак да је скоро 400 људи, укључујући и неколицину деце, спремно да се спусти на сигурно.

С друге стране, нико од путника није застао да узме ручни пртљаг из ормарића изнад главе, и тако ометао пут ка излазу.

Два сата раније, пре него што је авион узлетео са аеродрома "Читосе" на Хокаиду, путницима је управо приказан видео материјал о безбедносним процедурама компаније "Јапан ерлајнс" у коме се напомиње да у случају нужде путници не блокирају евакуациону руту узимањем ручног пртљага.

Стручњаци за ваздухопловство кажу да је невероватна смиреност посаде, у комбинацији с високим нивоом сарадње међу путницима, спречила да дубоко узнемирујуће искуство постане велика катастрофа.

Британски инжењер безбедности у ваздухопловству Пол Хејз у изјави за Гардијан је истакао да је посада одрадила одличан посао.

"Право је чудо како су сви успели да се евакуишу", рекао је Хејз.

Сагласан је и Џон Кокс, пилот и оснивач консултантске куће за безбедност у ваздухопловству са седиштем у Сједињеним Државама, који је истакао да је кључ у "доброј обуци посаде" и "чињеници да путници нису губили време на преузимање ручног пртљага".

Стивен Ерлих, председник добротворне организације која се бави правима чланова авионских посада, каже за Си-Ен-Ен да путници морају да верују кабинској посади.

"Они су обучени да вас евакуишу у року од 90 секунди. С моје тачке гледишта, путници треба да се придржавају брифинга о безбедности током лета и да упамте да посаде нису конобари и послуга која треба да донесе храну и пиће, него обучени професионалци који спасавају животе", нагласио је Ерлих.

Несрећа као подсетник

Компанија "Јапан ерлајнс" захтева ригорозну процедуру безбедности током евакуације.

Пракса је укорењена у бољем дизајну авиона и строжим стандардима у самој авионској индустрији, али и због удела компаније у најсмртоноснијој несрећи у којој је учествовао само један авион у историји ваздухопловства.

Дана 12. августа 1985. године, "Боинг 747" (џамбо џет) овог авио-превозника, са 524 особе у авиону, срушио се на планину током лета од Токија до Осаке, а погинуло је 520 људи.

Иако је узрок несреће грешка поправке конструкције летелице коју су начинили инжењери компаније Боинг, ова трагедија је оставила последице на рад "Јапан ерлајнса", који од тада инсистира на строгим безбедносним процедурама.

Директор транспортних система на Универзитету "Кранфилд" у Великој Британији Грејaм Брaјтвајт каже да је ефекат несреће из 1985. оставио дубог траг у раду компаније, па га реакција у несрећи из 2024. године не изненађује.

"У култури као што је јапанска, они су преузели  одговорност као група и желели су да буду сигурни да се ништа слично више никада не понови. Знајући колико су труда уложили у безбедност и обуку посаде, ово што су урадили није неочекивано", рекао је Брајтвајт у изјави за Би-Би-Си.

У самом седишту компаније, 2005. године постављена је олупина трупа авиона као подсетник шта се десило и позив да сви запослени имају свест о значају безбедности путника и чланова посаде.

Како су тада навели у компанији, пише Си-Ен-Ен, схвативши да се млађи чланови компаније не сећају несреће, створен је простор који би требало стално да подсећа на трагедију.

"Став је био да постоје људи који су се придружили нашем послу, а који не знају како је када пође по злу. Њихов став био је да сви морају да схвате колико труда се улаже у безбедност", закључио је Брајтвајт.

Четири деценије касније, портал "Airlanerating.com" јапанску авио-компанију редовно рангира као најбезбеднију на свету. Главни и одговорни уредник портала Џефри Томас за Си-Ен-Ен каже да је "Јапан ерлајнс" гарант безбедности.

"Они су на нашем порталу најбоље оцењени авиопревозник са седам звездица, који је прошао све могуће главне провере безбедности. Такође, сам Јапан има најбоље оцењену безбедносну процедуру у читавом свету", изјавио је Томас.

Досије несрећа пише безбедносна правила

Као што запослени у "Јапан ерлајнсу" добро знају, безбедносне процедуре модерног ваздухопловства записане су уз помоћ досијеа авионских несрећа.

Несреће постају лекције које се потом изучавају унутар индустрије и тако измењене постају правила у модерној пракси цивилног ваздухопловства.

Пилоти са којима је Си-Ен-Ен разговарао често као пример наводе несрећу Аерофлота из 2019. године,када се авион компаније запалио при слетању на аеродром у Москви. Тада је погинула 41, од укупно 73 особе на лету.

Један од примера је, како наводе, и лет из 1980. у Саудијској Арабији, када је више од 300 људи преминуло у авиону због гушења од дима.

Пилоти су тада приземљили летелицу на аеродром у Ријаду, али нису успели да нареде евакуацију, што је био подстицај да се и кабинској посади убудуће да овлашћење да нареде евакуацију.

Још једна несрећа која је имала велики утицај на безбедносне процедуре за евакуацију путника била је и катастрофа на аеродрому у Манчестеру 1985.

Авион није успео да полети и убрзо се запалио. Дошло је до застоја на оптерећеној писти манчестерског аеродрома, а 55 људи је погинуло због гушења од дима.

Британски инжењер Грејам Брајтвајт истиче да су након несреће из 1985. уведене бројне безбедносне процедуре.

"Обезбеђено је више излаза. Уведене су лампице дуж пролаза поред седишта. Кабинско особље је добило задужење да процени да ли путник који седи поред излаза изнад крила авиона може да га отвори. Затим, много јаснији знакови за излаз. Па и материјали од којих се праве кабине", навео је Брајтвајт.

Правила и интерна пракса

Међународни минимални безбедносни стандарди које је поставила Међународна организација цивилног ваздухопловства Уједињених нација налажу да кабинско особље практикује симулације хитних евакуација сваке године.

Произвођачи авиона такође морају доказати да сваки нови авион може бити потпуно евакуисан за 90 секунди.

Поврх тога, појединачне авио-компаније могу имати додатне захтеве и процедуре, као што је случај код "Јапан ерлајнса", или "Бритиш ервејза" након несрећа из 1985. године.

"Сигурно је да летимо у најбезбеднијим условима у историји авиоиндустрије", закључио је Брајтвајт.