Бег од поморске битке у Црвеном мору, ратни паркинг око Баб ел Мандеба

Свеже модернизована иранска корвета "Алборз" упловила је у Црвено море стварајући додатну пометњу у већ сложену ситуацију изазвану серијом напада јеменских Хута на трговачке бродове, после којих су највеће бродарске компаније саобраћај преусмериле на много дужи и драматично скупљи пут око Рога Африке.

"Алборз", са још неколико пратећих пловила се, на тај начин придружио иранском шпијунском броду "Бушехр", који, бар према тврдњама Американаца, пружа кључну логистичку подршку нападима из Јемена. Оба брода припадају иранској 34. флоти, чија се зона одговорности поклапа са местима на којима Хути изводе готово све нападе.

Како би одвратили Хуте од даљих напада, Американци су, још пре неколико седмица, окупили прилично неформалну коалицију у којој на различите начине учествују ратни бродови из десетак држава, укључујући САД, Велики Британију, Француску и Италију.

Одбрамбени кишобран чине три америчка разарача, британски ракетни разарач "Дајмонд“, бродови из Бахреина, Канаде, Италије, Холандије, Шпаније и Сејшела, као и аустралијски морнари. Француска ракетна фрегата "Лангдок“ ће номинално бити део ове операције, али ће остати под француском командом.

Разарачи и фрегате који учествују у овој акцију су се, првих десетак дана, ограничили на обарање пројектила и беспилотне летелице, али су амерички хеликоптери у недељу засули пројектилима три глисера и убили десет Хута.

Готово истовремено, Лондон и Вашингтон су почели планирање ваздушних удара на базе из којих Хути испаљују пројектиле на бродове око Баб ел Мандеба, што би могло додатно закомпликовати споредне фронтове у рату који Израел и Хамас од 7. октобра воде у Појасу Газе.

Британски министар спољних послова Дејвид Камерон током викенда је упозорио Иран да "сноси одговорност и да мора да спречи даље нападе" Хута на трговачке бродове, а министар одбране Грант Шапс је додатно појачао реторику Лондона наводећи да је "у току планирање одговора на разне сценарије".

Ни Хути нису остали неми, па су прогласили талас мобилизације својих снага, наводећи да су спремни да адекватно одговоре на било какав напад америчких или британских снага.

Истовремено, Хути су у Техеран упутили тим саветника за безбедност који ће се, како је најављено, састати са представницима иранског верског лидера Алија Хамнеија.

Политички хаос и претња нападима на бродове у Црвеном мору навеле су десетак највећих бродарских компанија да за још две седмице обуставе пловидбу овим морем и терет и посаде преусмере на 20.000 километара, или 44 дана пловидбе дужу и драматично скупљу руту која води око Рта добре наде.

Компанија "Си-Ејч Робинсон" (C.H. Robinson) већ је око Африке упутила 25 бродова, док ће истим путем пловити и белгијски власници флоте танкера "Јуронав" (Euronav), тајвански "Евергрин", норвешки "Фронтлајн", немачки "Хапаг Лојд", дански "Маерск" и медитеранска компанија "Ем-Ес-Си".

Овакви потези великих компанија, сматрају аналитичари, не представљају само реакцију на тренутно стање, већ су део стратешких планова који ће важити и током наредне године. Цена прекоокеанског транспорта сада се учетворостручила и достигла је 10.000 долара по контејнеру. Пре само неколико седмица превоз је по контејнеру коштао 2.500 долара.

Једина велика компанија која ће и даље пловити кроз Црвено море је француски "CMA CGM". Челници те фирме су, чак, најавили да ће постепено повећавати број пловила која пролазе том рутом.

Број бродова који пролазе Суецким каналом већ је за 40 одсто мањи него годину дана раније, док се пролаз чека бар две седмице, односно двоструко дуже него у нормалним околностима.

Дефанзивно дефинисана мисија заштитних поморских снага у Црвеном мору тумачи се страховањем да би нека агресивнија акција, попут напада на базе из којих Хути лансирају пројектиле и беспилотне летелице, могла навести ову групу да угрози нафтна поља у Саудијској Арабији и Уједињеним Арапским Емиратима, или да чак уведе Иран у отворени сукоб са Израелом.