Горча кафа за Виктора Орбана – како је Брисел Украјини одшкринуо врата "на гурку"

Једна пауза за кафу у Бриселу омогућила је Кијеву зелено светло за почетак преговора и означила преседан у одлучивању унутар Европске уније. Уместо маратонских преговора и могуће блокаде при резултату 26 чланица против Мађарске, немачки канцелар предложио је мађарском колеги да за време гласања напусти салу, у којој се потом, до консензуса, могло лако.

"Премијер Виктор Орбан је омогућио ту одлуку, одустао је од вета који је најављивао недељама и, с једне стране, показао је да је врло успешан у обликовању европске агенде, наметању тема, стављања себе и Мађарске у центар пажње али је, с друге стране, показао да ипак нема моћ да самостално блокира одлуке које убедљива већина других земаља сматра битним", каже дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић.

Одлука у Бриселу потом је означена историјском. Након што ју је омогућио, мађарски премијер назвао је ту одлуку неразумном.

А председник Француске Емануел Макрон наговестио је да се до Орбановог "конструктивног уздржавања" дошло закулисном дипломатијом, и много пре почетка Самита.

До следећег, почетком 2024. године, остаје још један мађарски вето – на 55 милијарди евра финансијске помоћи Украјини. Заузврат, Будимпешта очекује да јој Брисел одблокира новац.

"За сада обе стране, и Брисел и Будимпешта, кажу да немају намеру да се цењкају и да није реч о томе, да Будимпешта не покушава, према речима мађарских представника, да ветом на помоћ Украјини издејствује деблокаду неких 20 милијарди евра из европских фондова који су намењени овој земљи, али још нису одблокирани јер Европска комисија очекује да Будимпешта предузме неке тражене реформске кораке, пре свега у области владавине права", рекао је Гајић

Слободан Зечевић, са Института за европске студије, каже да је став ЕУ да Украјини помажу кроз привремено финансирање у првим месецима.

"А да ће касније, како се надају, у јануару на састанку Европског савета Виктор Орбан попустити и да ће се наћи решење да се Украјини одобре средства… Чак и да до тога не дође, главне државе чланице, које су финансијери Украјине, разматрају да кроз билатералне односе финансирају Украјину", наводи Зечевић.

Почетак преговора очекује се следеће године. Украјина је за сада добила тек сигнал, важан за саму Унију.

Док је политичка драма Орбановог противљења трајала, председник Зеленски, надомак треће године рата, подсетио је на Мајдан када су се Украјинци дигли под заставом Европске уније.

"Незванично, унутар ЕУ говори се да ће ти преговори трајати дуго, с обзиром на ситуацију у Украјини. Уосталом, мислим да је статус кандидата и отварање преговора са Украјином више један политички и геостратешки гест ЕУ, него што је то одговарало реалном стању у Украјини, у односу на проблеме које има. Та је земља у ратном стању, оптерећена корупцијом, чији се буџет углавном финансира из иностранства", наводи Зечевић.

У закључцима Самита и детаљ који сугерише да се Унија обавезала да се и сама мења, већ од лета. Позитиван сигнал и за Западни Балкан. Или бар за Црну Гору и Србију – до 2030. године.