Дојче веле: Макрон зацртава сопствени курс у рату око Газе

Циљ француског председника Емануела Макрона је постизање новог примирја између терористичке организације Хамас и израелске војске, што би потом требало да доведе до дуготрајнијег прекида ватре. Тако је то рекао Макрон током викенда у време кратке посете светској климатској конференцији КОП28 у Дубаију.

Шеф француске државе објаснио је да је током разговора у Катару желео да осигура да се интензивирају напори за постизање прекида ватре.

Његови предлози, међутим, нису оставили велики утисак. Хамас наставља да испаљује ракете на Израел, а израелска војска је проширила своје напредовање на положаје Хамаса дуж читавог Појаса Газе.

Хамас и даље држи таоце у заробљеништву, а према подацима Уједињених нација, ситуација у којој се налази цивилно становништво у Гази је катастрофална.

Макрон сумња у то да Хамас може бити уништен

Емануел Макрон је такође по први пут јавно довео у питање ратне циљеве Израела. "Шта значи потпуно уништење Хамаса и да ли неко верује да је то могуће? А ако и јесте могуће, рат би онда трајао десет година", рекао је председник Француске у Дубаију.

Индиректни одговор из Јерусалима стигао је одмах. Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху рекао је да је наставак копнене офанзиве у Гази једини начин да се "потпуно порази" Хамас.

"Наставићемо да следимо све наше ратне циљеве", најавио је Нетанјаху на израелској телевизији.

Председник Макрон је у Дубаију захтевао да израелско руководство "треба да буде прецизније у погледу својих намера и крајњег циља којем тежи".

Саветник за безбедност израелског премијера је током викенда нејасно говорио о „безбедносним зонама“ које би требало да буду постављене на територији Појаса Газе на граници са Израелом. То би требало да спречи терористе да поново пређу границу.

Не постоје планови за потпуну окупацију Појаса Газе и о томе да би њоме требало да управља Израел. Нејасно је ко ће преузети тај задатак након завршетка рата.

Терористичко вођство Хамаса јасно је ставило до знања да ће се рат сада наставити до краја, док се не договори прекид ватре. До тада, ослобађање талаца не долази у обзир.

Скретање с пута Европске уније

Француски председник својим коментарима одступа од званичног, заједничког става Европске уније, који је усаглашен на последњем самиту крајем октобра. Шефови држава и влада позвали су тада на кратке „паузе“ у борбама како би се ослободили таоци и обезбедили залихе за становништво.

Није било говора о прекиду ватре, јер нису хтели да врше превелики притисак на Израел.

Поред Француске, више разумевања за забринутост Палестинаца показују и Шпанија и Белгија – више него Немачка на пример, која јасно подржава акције Израела. На следећем самиту ЕУ који се одржава идуће недеље поново ће се разговарати о заједничком ставу Уније о блискоисточном сукобу.

Немачки канцелар Олаф Шолц, уопште се не слаже са Макроном. Он је још 12. новембра на једној дискусији у Хајлброну, рекао: "Али са задовољством могу да кажем да не мислим да је исправан захтев који неки постављају за тренутни прекид ватре или дугу паузу, што је у суштини иста ствар".

А онда је, такође мислећи да Француску, Шолц наставио рекавши да прекид ватре на крају крајева значи "да Израел треба да пусти Хамас да се опорави и поново купи нове ракете, па да могу поново да их испаљују. То је неприхватљиво".

Подједнако растојање од обе стране?

Чини се да Емануел Макрон тренутно покушава да одржи подједнаку дистанцу и од Израела и од Палестинаца, и да Француску поново позиционира негде у средини, слично као што је то урадио француски председник Шарл де Гол после Шестодневног рата 1967. године.

Израел је тада победио Египат, Јордан и Сирију, и преузео контролу над Западном обалом, Источним Јерусалимом, Појасом Газе, Голанском висоравни и Синајем.

Непосредно након напада Хамаса на Израел 7. октобра, француски председник је стао солидарно уз Израел, без икаквих "али" и "ако".

Уосталом, и Француска је последњих година неколико пута била жртва исламистичких напада. Покољ невиних посетилаца музичког фестивала који су починили терористи Хамаса, многе Французе је подсетио на терористички напад на концертну дворану Батаклан у Паризу 2015. године.

Макрон је отпутовао у Израел – иако као последњи представник великих европских демократија – и тамо говорио о међународној коалицији против терора.

Међутим, након што је израелска војска почела масовно да бомбардује Појас Газе и након што је све више палестинских цивила гинуло, Макронов став се променио. У необично оштром интервјуу за Би-Би-Си 10. новембра, француски председник оптужио је Израел за бомбардовање цивила. За то, рекао је, нема ни оправдања, ни легитимитета.

Израелска влада реаговала је огорчено, а Макрон је након тога ретерирао и рекао да су његове изјаве из интервјуа погрешно схваћене. И није позвао Израел да једнострано прекине ватру. Потом је уследио телефонски разговор с израелским председником Јицаком Херцогом с циљем да се изглади спор.

Емануел Макрон жели да спречи ширење блискоисточног сукоба на друштво у Француској. Он је то најавио у телевизијском обраћању.

У тој земљи живи веома велика јеврејска и још много већа муслиманска заједница. Исламистички мотивисан смртоносни напад на пролазнике у Паризу ове суботе 2. децембра био је други од почетка рата између Хамаса и Израела. Опасност коју помиње Макрон је стварна.

Напред-назад

Француски Фигаро Макронове спољнополитичке активности пореди са вихором. Његово држање подсећа на дивље скакање напред-назад, брзо се мења, нестабилно је и стога збуњујуће, оцењује лист.

Макронов увежбани политички рецепт је, кажу посматрачи, да се много прича, па да се притом каже нешто изненађујуће, да се дају неке необичне сугестије.

То јесте понекад функционисало у европској или у унутрашњој политици, али не мора нужно да функционише и у спољној, каже Ањес Левалоа, потпредседница париског Истраживачког института за Медитеран и Блиски исток.

"Све зависи од поруке коју француски председник жели да пошаље, али мислим да постоји конфузија у поруци коју шаље", рекла је Левалоа за радио Франсинфо крајем октобра. Другим речима, није јасно какав је његов став.

Макрон није сам

Емануел је овог викенда добио подршку САД у залагању за прекид ватре и поштеду цивилног становништва. Потпредседница САД Камала Харис је такође на климатској конференцији у Дубаију којој је присуствовао и Макрон, рекла да је убијено превише невиних Палестинаца.

"Искрено, ниво патње, фотографије и видео-снимци који долазе из Газе – то је једноставно поражавајуће", рекла је Харис.

А амерички министар одбране Лојд Остин је на једном догађају у Калифорнији поручио да Израел има моралну обавезу да заштити цивилно становништво.

Његово искуство у рату против Исламске државе у Ираку показало му је, како је рекао, да становништво мора бити заштићено, чак и у урбаном рату. "У супротном, ако их отерате у наручје непријатељу, можете можда постићи тактичку победу, али ћете претрпети стратешки пораз."