Тајван одлучан да настави политику економског одвајања од матице Кине
Тајванска министарка економије наговестила да ће то пацифичко острво у наредним годинама наставити политику смањивања зависности од тржишта и радне снаге матице Кине.
Медији у Источној Азији данас преносе интервју тајванске министарке економије Ванг Мејхуе дат јапанском листу Никеи Азија, у којем она наглашава да ће власти тог пацифичког острва и у наредним годинама наставити политику смањивања зависности од тржишта и радне снаге матице Кине.
Влада у Тајпеју, коју чини сепаратистичка Демократско прогресивна партија (ДПП), од 2016. године одлучно води Тајван у смеру продубљивања де факто независности и јачања војнополитичке сарадње са САД, која између осталог обухвата и економску политику давања подстицаја тајванским компанијама да инвестирају у земље географског југа, као што су Вијетнам, Тајланд, Индија и друге.
Министарка Ванг у интервјуу јапанском часопису за економска и политичка питања у Азији нагласила је да су тајванске компаније у 2022. години по први пут уложиле више новца у земље југоисточне и јужне Азије него у матицу Кину.
Конкретно, тајванска предузећа су инвестирала 5,2 милијарде америчких долара у државе јужне и југоисточне Азије и тачно пет милијарди у послове у матици Кини.
На Тајвану ће 13. јануара бити одржани нови председнички и парламентарни избори, а истраживања јавног мњења показују да кандидат ДПП има предност у односу на представнике опозиције у борби за кормило државе.
Економско одвајање од матице Кине
Владајућа ДПП, од доласка на власт у 2016. спроводи пројекат познат као "Нова политика усмерености ка Југу", који је преокренуо стратегију претходне владе партије Куоминтанг.
Та партија је настојала да оствари чвршће економске везе са матицом, не само када су у питању инвестиције већ и увоз радне снаге и либерализација визног режима ради привлачења туриста из матице.
Таква политика Куоминтанга је, међутим, средином прошле деценије проузроковала немир међу младим становницима Тајвана, који су се уплашили да би радници из матице могли да преплаве острво и драстично им умање прилику за запошљавање.
Она је изазвала и забринутост да би Кинеска комунистичка партија кроз јаче економске везе могла да оствари већи утицај на политику на Тајвану.
То је допринело победи ДПП, која је у последњих седам и по година радила на томе да, ради утврђивања политичке независности од матице, умањи економско ослањање на њу, што је сизифовски посао.
Промена коју је ДПП донео у односу на време власти Куоминтанга може се видети и у паду броја Тајванаца који раде у матици Кини – 2015. године било их је 420.000, а 2021. само 163.000.
И док је тај податак из 2021. делом резултат епидемије ковида, и у матици Кини и даље ради висок проценат од 51 одсто свих Тајванаца запослених ван острва, јасно је да је тренд негативан, односно, да се присуство тајванских радника у матици континуирано смањује и да се они све више селе у Вијетнам и Тајланд.
Тај тренд је нарочито видан од 2018. године, када су тајванске компаније почеле да реагују на политику режима тадашњег америчког председника Доналда Трампа, који је почео да уводи тарифе од 10 до 50 одсто на поједине производе увезене из Кине како би умањио трговачки дефицит САД са том земљом.
Узроци одвајања
Крупни узроци за пребацивање тајванских постројења из матице Кине у југоисточну и јужну Азију, дакле, осим политике владе у Тајпеју, су царине на производе из Кине и технолошке санкције које су САД и њени војнополитички савезници увели против Пекинга, а које поскупљују и физички спутавају пословање у матици.
Ту је, наравно, и општа атмосфера неизвесности која последњих неколико година влада услед претње војног сукоба Тајпеја и Пекинга.
И раст цене радне снаге у матици Кини такође је делимично смањио интересовање тајванских фирми из производног сектора за њу.
Ипак, још је тешко замислити темељно економско одвајање Тајвана од матице, када се узме у обзир да су тајванске компаније у континенталној Кини у својим фабрикама и канцеларијама пред пандемију запошљавале око десет милиона радника.
Тајванска компанија "Фокскон" која је, верује се, на врхунцу своје активности у матици запошљавала чак милион радника, управо је захваљујући обиљу јефтине радне снаге у континенталној Кини током протеклих деценија успела да израсте у највећу светску електронску компанију.
Такође, сматра се да је 2019. године, пре пандемије, у матици Кини живело око 1,2 милиона Тајванаца. Кумулативно улагање тајванских компанија у матицу Кину од краја осамдесетих до те године износило је око 193 милијарде америчких долара.
Коментари