Снага катарске дипломатије – тишина у улици Салах ел Дина

Нетом ослобођени таоци ушли су у аутобусе, чиме је и званично потврђена још једна велика акција катарске дипломатије, која је мигољећи између Израела и Хамаса и дискретни надзор Американаца, успела да издејствује размену заробљеника и четири дана мира у Појасу Газе.

Укупно, на путу ка кућама нашло се 13 Израелаца, 10 Тајланђана и један Филипинац, које су припадници Хамаса отели током упада у Израел 7. октобра, када је у налету палестинских екстремиста убијено око 1.200 људи. У супротном правцу, отишло је 39 жена и тинејџера, који су ослобођени из израелских затвора.

Уз размену заробљеника, сложени договор укључује и четири дана мира, али и обећање Израела да неће покушавати да убије лидере Хамаса који, попут Исмаила Ханијеа, живе у Дохи.

На израелској страни, споразум о прекиду ватре и размени заробљеника подржало је 35 министара, док су три под контролом Бена Гвира била против. Како се чини, кључ успеха била је подршка за споразум која је дошла од шефова Мосада и Шин Бета, Давида Барнее и Рохена Бара.

На дан ослобађања отетих, шеф Хамаса Исмаил Ханије је рекао да ће његова организација бити привржена примирју и размени заробљеника све док то буде чинио и Израел.

Седма рецка катарске дипломатије

На тај начин, катарска дипломатија уписала је седму значајну рецку на списак међународних успеха, пошто је претходно издејствовала релативно безболно повлачење Американаца из Авганистана, договор у Либану 2008. године, споразум у Јемену две године касније, мир у Дарфуру 2011. године, прекид неријатељстава у Гази 2012. и на концу уз помоћ некадашњег америчког амбасадора при УН, Залмаја Калилзада испословала почетак преговора међу супротстављеним фракцијама у Авганистану.

Очекује се да ће до краја процеса, уз посредовање Ирана, бити ослобођена укупно 23 држављана Тајланда.

Земља чији дипломатски значај драматично превазилази величину територије у акцију смиривања тензија између Израела и Палестинаца укључио се одмах након почетка рата, покушавајући да стране убеди да бар накратко прекину непријатељства и отворе врата размени заточеника.

Већ 23. октобра, Хамас је ослободио две Американке после прилично компликованих преговора чији се успех приписује катарској дипломатији, али и озбиљном притиску власти у Египту и Јордану, које су се нашле под озбиљним притиском јавности због осветничке акције Израела.

Бајден, Нетанјаху, Ел Тани...

Амерички председник Џозеф Бајден је, безуспешно, у овај процес покушавао да прогура и кратак, хуманитарни прекид ватре, што је наишло на прилично хладан пријем у кабинету израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Како наводе дипломатски извори, Бајден и катарски лидер, емир Шеик Тамим ел Тани су од почетка сукоба у Гази разговарали најмање 15 пута. Ел Тани је Бајдену рекао да је Хамас спреман да ослободи затворенике, што је амерички председник даље пренео Бенјамину Нетанјахуу.

Број мртвих у Гази је, у међувремену, са 3.000 порастао на 10.000 и на концу на читавих 15.000, што је у питање довело смисленост западне безусловне подршке Израелу, па је Вашингтон на блискоисточну турнеју послао државног секретара Ентонија Блинкена и шефа Централне обавештајне агенције Вилијема Барнса.

Предуслови за примирје

Шефовима дипломата и шпијуна главни задатак је био да створе предуслове за прекид ватре и размену заробљеника, што су Блинкен и Барнс, како се чини, и урадили, пребацујући кључни део преговарачког процеса у руке дипломата из Катара.

Претходно, Катар је за потребе Хамаса отворио посебну канцеларију у Дохи, којом командује политички лидер ове организације Исмаил Ханије, који се после 7. октобра нашао на "листи за одстрел" раме уз раме са осталим лидерима милитантних Палестинаца.

Већ 20. октобра, израелске обавештајне агенције Мосад и Шин Бет су реактивирале јединицу "Нили", са искључивим задатком да лоцира и ликвидира све лидере и припаднике Хамаса, који су две недеље раније упали на израелску територију.

По угледу на контроверзну "Операцију божји гнев" која је уследила после убиства 11 Израелаца на Олимпијским играма 1972. године у Минхену, израелске обавештајне службе су се обавезале да ликвидирају све значајне лидере Хамаса, укључујући Ханијеа и шефа шпијуна Јахју Синвара, сматрајући да представља највећу опасност по Израел.

Катарске власти су од Хамаса добиле имена свих отетих особа у замену за гаранције да за четири дана примирја у Појасу Газе неће бити хапшења Палестинаца.

Значај катарске дипломатије

"Катар постаје значајан део и кључни играч у решавању хуманитарних питања. Катарски дипломатски напори су, сада, од суштинске важности", рекао је још у октобру израелски саветник за националну безбедност Цахи Ханегби.

Снага катарске дипломатије проистиче из сложене комбинације богатства, широке дипломатске мреже, могућности да ова држава понуди озбиљне инвестиције и комплексног сплета веза, које укључују и лична пријатељства владајуће породице.

Као једна од десет најбогатији држава света, Катар је утицај у Америци обезбедио кроз огромна улагања у обвезнице министарства финансија и отварањем базе "Ел Удеид" у Дохи у којој се налази око 8.000 америчких војника.

Такође, Катар је уз САД и Русију највећи извозник природног гаса, те једна од водећих светских земаља у агротехничкој револуцији. Уз то, поседује и четвртину акција ирачке нафтне индистрије.

Власти у Дохи ће уложити четири милијарде фунти у пројекте везане за климатски неутралне технологије на југу Енглеске.

Иако је примирје подстакло надања да би мир у Појасу Газе могао потрајати, чини се да то неће бити случаај, тим пре што су и Нетанјаху и његови генерали најавили још "најмање два месеца рата".