Четвртком у 9: Израел и Хамас – рат и примирје

Говорећи о томе зашто је Израел баш сада пристао на примирје, новинарка Љиљана Смајловић каже да је до тога дошло због притиска америчког председника Џозефа Бајдена.

“Мислим да су дужни Бајдену који, упркос великој штети по свој политички рејтинг, пружа подршку и спонзорство. Ово је уступак Бајдену, поклон за велики амерички празник Дан захвалности. Данас га сви славе у Америци. Мислим да је чак то затезање да почне сутра довело до неког разочарања у Вашингтону. У сваком случају, овде су учинили Бајдену”, истиче Смајловићева.

Са друге стране, додаје, Бајден је преко својих људи у медијима пренео да је ово доказ да је његова стратегија о сарадњи са Израелом добра.

“Та политика је доживела велике критике у Америци”, каже Смајловићева.

Радичевић: Нетанјаху послушао домаћу и међународну јавност

Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић сматра да је Нетанјаху послушаo и домаћу, али и међународну јавност.

“То је вероватно комбинација, јер домаћа јавност је незадовољна, између осталог, и начином на који је Нетанјаху води ову операцију. Израелске тајне службе нису биле баш толико изненађене, већ је политички врх на неки начин имао информацију о томе да би напад 7. октобра могао да се деси. Али, с друге стране, имамо америчку предизборну кампању у којој лево оријентисани бирачи, који на неки начин подржавају Палестинце, њима су наклоњенији, могу да ускрате подршку Бајдену на наредним изборима, баш због тога што је он тако сервилан према Израелу”, објашњава Радичевић.

Пантелић: Велику улогу одиграо Бајден, али и Катару припадају заслуге 

На питање да ли је Америка у овом примирју била доминантнија од посредника Катара, спољнополитички коментатор и новинар Недељника Жељко Пантелић каже да су сви допринели да до примирја дође, али да је велику улогу одиграо амерички председник.

“Он је 13 пута звао телефоном Нетанјахуа, а чуо се три или четири пута са Ал Танијем, емиром Катарским, чуо се са Ел Сисијем у Египту такође неколико пута, тако да је он заиста уложио велики свој политички капитал да дође до овог примирја”, каже Пантелић.

Ипак, поручује, не треба да заборавимо да су у Тел Авиву и другим израелским градовима биле велике демонстрације које су извршиле притисак на Нетанјахуa и његову владу да уради нешто за повратак киднапованих људи, деце и жена.

“Тако да је он морао због унутрашњег притиска да направи потез, а такође је Катар имао велику улогу у целој овој причи, јер не заборавимо да је Катар тај који преговара, да је једини који има директан контакт са Хамасом и Ел Танијем који игра, можемо да кажемо, бокс у много тежој категорији”, наводи Пантелић.

Указује да Катару припадају велике заслуге у овој целој причи.

“Катар је нека нова врста Казабланке нашег доба, јер не заборавимо да је у Дохи највећа америчка база у региону, највећа турска база у региону, да се ту налазе главешине Хамаса, да је Катар један од највећих пријатеља Француске, а показало се да знају и како да корумпирају европске политичаре у Европском парламенту”, додао је Пантелић.

"Израел никада није напао друге, увек је био нападнут"

Нагласио је да “Израел никада није напао друге, увек је био нападнут”.

“Тако је било и овога пута, 7. октобра је нападнут Израел. Не заборавимо да је убијено у једном дану 1.400 људи. Од тих 1.400 људи, 1.200 су били Јевреји, али других 200 су били из 30 различитих нација. И ту је велика срамота Уједињених нација које су још једном показале да су једна бескорисна и заиста организација која би требала да се укине што пре, која није успела да осуди тај терористички чин у којем је убијено људе који су припадали 35 различитих нација, који су били жртве, односно њихови људи су били жртве у том покољу који је изазвала терористичка организација Хамас”, истиче Пантелић.

Указао је да Израел мора да води рачуна о томе како реагује светска јавност и да се он ту налази у веома незгодној ситуацији.

“Зато што Катар је такође и главни финансијер Хамаса свих ових претходних година, заједно с Европском унијом, он је највећи донатор. Такође Катар има и медије који су најактивнији, можемо да кажемо, у антиизраелској пропаганди и пропалестинској пропаганди, где управо они дају оно што је сам лидер Хамаса рекао да њима је потребна крв палестинске деце, палестинских жена, да би пробудили ратнички дух. Дакле, ради се о једном пропагандном рату који се води врло успешно против Израела. Израел има велике проблеме са тим”, рекао је Пантелић.

Поменуо је пример бомбардовања болнице.

“На крају када се испоставило да је то била Хамасова ракета, сви су заћутали. Сада када видимо да је у болници, која је освојена пре четири дана, нађено оружје, нађени су тунели, показани су снимци како је читава болница била уствари људски штит и нека врста колатерала Хамасових јединица, постаје јасно да се ради о једној веома, веома озбиљној борби против Израела и не треба да заборавимо да Хамас иза себе има веома моћне државе, попут Ирана”, поручује Пантелић.

Смајловић: Толико пута се Нетанјаху хвалио да финансира и помаже Хамас

Љиљана Смајловић каже да је питање болнице Ал Шифа врло важно у овом рату у пропагандном смислу.

“Када су почеле да долазе те ужасне слике страдања цивила и шта се дешава у болници, онда је Израел рекао да испод Ал Шифа болнице Хамас има свој на пет нивоа малтене Пентагон. У међувремену, када су Израелци ушли у Ал Шифа болницу, не само што нису показали да је ту Хамас имао неки свој командни центар, него смо онда сазнали, сасвим случајно у интервјуу Јехуда Барака, он је рекао, знате, морате да разумете, ми смо градили тунеле испод Ал Шифа болнице", додаје Смајловићева.

Поручује и да је Израел финансирао Хамас. “Толико пута се Нетанјаху хвалио да он финансира и помаже Хамас, јер да бисмо спречили другу државу, значи решење о две државе, да бисмо спречили да икада Палестинци добију државу, најважније је да поделимо Газу и обалу и тамо је палестинска власт, а овде је Хамас они су неспојиви и тиме ми одмичемо све даље могућност решења мирног и решења о две државе", навела је.

"Израелци су 50 година држали под окупацијом, они су изградили Ал Шифа болницу, они су те тунеле градили. Већина болница у оваквим трусним подручјима има бетонско склониште. Сигурно је Хамас служио тим ходницима, сигурно је Хамас доводио рањенике ту. Али ви не можете да прогласите да је болница више није болница, него да имаш право да побијеш колико год хоћеш људи у болници и око ње је само зато што постоје тунели које је, иначе, Израел ту градио”, наводи Смајловићева.

Само 32 одсто Американаца подржава начин на који Израел води рат

Љиљана Смајловић каже да се естаблишмент у Америци, али и сви водећи медији понашају као да су партнери у рату на страни Израела.

Навела је податке последњег Ројтерсовог истраживања, само 32 одсто Американаца подржава начин на који Израел води рат, а 68 одсто сматра да треба одмах примирје да почне.

“Значи, јавност у Америци није на линији на којој је Бела кућа, Стејт департмент и сви водећи медији и телевизије”, додаје Смајловићева.

Радичевић: Немачка има терет Холокауста и покушава да се искупи

Радичевић каже да Немачка има тај терет Холокауста и одговорности за Холокауст.

"У сваком политичком потезу према Израелу они покушавају на неки начин да покажу да желе да се искупе за Холокауст", додаје Радичевић.

Када је реч истраживањима шта грађани у Немачкој мисле о ставу немачке владе о рату у Гази, 39 одсто грађана мисли да је став уравнотежен, 32 одсто да су превише наколњени Израелу, а 7 да су превише на страни Палестине.

Радичевић каже да те наконости према Палестини и нема.

"Од сутра ће се у Бундестагу расправљати о предлогу закона који је предложила Хришћанско-демократска у којем се заправо намеће да ко год прихвати немачко држављанство или је страни корен, а већ је рођен у Немачкој, уколико буде осуђен за неки антисемитски злочин, да постоји право да му се одузме то држављанство, уколико, на пример, има двојно држављанство. Тај велики талас борбе против антисемитизма, заправо је довео до раста исламофобије у немачком становништву, односно пре свега у немачкој политичкој елити, да будем прецизан", истиче Радичевић.

Напомиње да су првих дана када је почео рат у Израелу гушене пропалестинске демонстације у Немачкој, да би на крају дошло до огромних демонстрација.

Смајловићева каже да је разумела да у том закону пише да ће бити услов да добијеш статус у Немачкој да докажеш да ти признајеш право Израела да постоји.

"И ту има такође једна инсинуација да је антисемитизам нешто што је увезено у Немачку. Ми смо тај проблем потпуно решили, него ови грозни мигранти који су дошли су га унели и сада је то заправо борба против антисемитизма постаје борба против миграната", наводи Смајловићева.

Радичевић додаје да се то дешава управо то у тренутку када би требало да се расправља о закону о двојном држављанству.

"Немачка иначе, осим у одређеним изузецима, не дозвољава двојно држављанство. Зелени су кренули са реформом желећи да омогуће, будући да је то око 14 милиона људи који живе у Немачкој, а немају немачко држављанство, а имају стални боравак. У том сегменту ово је на волеј бачена лопта не само Демохришћанима, а пре свега Алтернативи за Немачку. Ја очекујем само раст њихове популарности, баш због ширења страха од миграната, односно, од Муслимана", каже Радичевић.

Велика Британија – 37 одсто грађана жели да влада буде неутрална

Када је реч о ставу грађана Велике Британије, њих 37 одсто жели да британска влада буде неутрална у овом сукобу, 16 одсто да уопште не буде укључена, 13 одсто да подржи Израел, а 12 одсто да подржи Палестину.

Има ли ко да на сукоб гледа уравнотежено

На питање има ли неко ко на овај сукоб гледа уравнотежено и да ли су исправне тврдње да је то Француска, за коју кажу да је уравнотеженија од осталих, јер има најбројнију и муслиманску и јеврејску заједницу у Европи, Радичевић каже да изјаве француског председника Емануела Макрона “некад мало делује чак и шизофрено”.

“С једне стране безрезервна подршка Израела, с друге стране интервју који је схваћен као јасна критика ратног плана Израела када је у питању Газа. Додуше, његови саветници су после тумачили тај превод Би-Би-Сија мало другачије, покушавши заправо да оправдају Макрона пред Нетанјахуом. Оно што је сасвим извјесно да многе европске земље не гледају не то кроз конфликт израелско-палестински, него кроз то како ће се то одразити на њиховом терену”, поручио је Радичевић.

Као пример је навео изборе у Холандији, где је победио десничар Герт Вилдерс и освојио дупло више мандата него на прошлим изборима.

“Његова политика је веома антимуслимански отворено настројена, он је још пре петнаестак година палио Куран и залагао се за рушење џамија. Дакле, веома спорна политика, нешто што би се врло отворено и без много устручавања могло дефинисати као исламофобија. Његов нагли успон је почео онда када су на улицама Ротердама и Амстердама кренуле пропалестинске демонстрације и где сада одједном у Европи бунт муслиманског становништва због тога што се дешава у Гази постаје савршен изговор и савршена потпора крајњих десничара у свим земљама”, наводи Радићевић.

"Тога се плаше и Макрон и Шолц и уопште лидери којима долазе да ли покрајински, да ли избори на националном нивоу", закључује Радичевић.