Рат који би могао да докрајчи Либан

"Што дуже трају сукоби у Појасу Газе, становници Либана су све склонији да подрже рат", рекао је један од високих званичника Хезболаха, свега дан пре него што ће се, по други пут од упада Хамаса у Израел 7. октобра, присталицама, али и остатку света обратити његов шеф Хасан Насралах.

Лидер Хезболаха је, пре свега недељу дана, застао на пола реченице од објављивања рата Израелу, наводећи да ће за даљи развој ситуације на Блиском истоку бити одговорне искључиво владе у Тел Авиву и Вашингтону, као и да се његова организација не плаши ни једне од њих.

Како његова упозорења не би била без основа, Хезболах је објавио читав низ промотивних снимака, на којима се виде протибродске ракете, али и маневри маскираних војника праћених ратоборним цитатима из Курана.

У данима који су претходили говору, слаба либанска влада дефинисала је план пружања хуманитарне помоћи за око милион људи, колико би у случају да Израел и Хезболах истински зарате, напустило југ Либана.

Истовремено, грађани ове земље, који нису ималу могућности да купе авионске карте, почели су да прикупљају залихе и пакују кофере, како би се, уколико затреба, одселили што даље од границе са Израелом.

Њихова стрепња резултат је серије сукоба који су се у последње 54 године водили на територији Либана – од првог 1969. до последњег 2006. године, када је израелска авијација уништила скоро сву инфраструктуру од границе до јужних предграђа Бејрута.

Бивши либански премијер Фуад Синиора, који се сматра заслужним за преговоре после којих је окончан последњи рат, сатра да Либан, ни у којем случају, не би могао да "преживи" још један сукоб.

Либан тресе већ неколико година дуга озбиљна политичка криза, земља није у стању да изабере председника, институције се распадају и економија ове земље је на коленима. Од почетка рата Хамаса и Израела, либански бруто национални доходак пао је за четвртину.

"Ми не смемо да се умешамо у овај рат", рекао је Синиора Скај њузу, али је истовремено и жестоко оптужио међународну заједницу због недостатка интереса за судбину Палестинаца у Гази.

"Замислите да је због неке болести у Гази у тешком стању 500 мачака... Да су мачке, међународна заједница би дошла и спасила их", тврди бивши премијер.

Ипак, листом сви умерени либански политичари верују да ће међународна заједница, на неки начин, успети да заузда израелску офанзиву у којој је страдало око 10.000 људи.

Хезболах, пак, сматра да ће наставак насиља у Гази, неминовно, усмерити Либанце ка ратној стази, али и озбиљно уздрмати уздржане владе у Египту и Јордану.

"Када дође тренутак, понедећемо жртву. Нећемо више ћутати и цео регион ће захватити рат", тврди званичник Хезболаха, свега дан пошто је објављена информација да је у досадашњим сукобима са израелском војском погинуло 68 бораца ове организације.

Током неколико дана пред Хасралахов говор, израелска авијација жестоко је бомбардовала положаје Хезболаха и Хамаса на југу Либана, а борбени авиони су у неколико наврата, у бришућем лету, надлетали предграђа Бејрута.

Бомбе су, наводно, падале и око Келат Џабура, места на којем се пре неколико месеци појавила грађевина необично налик бази из које би у акције против Израела, могле да буду лансиране беспилотне летелице.

Израелске акције, суштински, могле би да пруже одличан алиби за Хезболах уколико одлучи да уђе у рат, пошто му је, осим подршке шиита, неопходан и пристанак осталих заједница у Либану. Управо због тога, чинило се да први Насралахов говор представља увод у жешћу реторику, посебно пошто су у једном од израелских напада страдале три девојчице.

Додатни проблем могла би представљати чињеница да је влада у Тел Авиву на корак од забране емитовања катарске телевизије Ал Џазира и либанског Ел Мајадин на територији Израела.

Очекује се да ову забрану пред ратни кабинет изнесе премијер Бенјамин Нетанјаху, који ће, са министром одбране Јоавом Галантом, донети коначну одлуку.

Једина ствар која би, у овом тренутку, могла да одмакне регион са ивице рата је размена затвореника о којој је, раније у петак известила саудијска Ел Арабија. Према сложеном плану, у којем су како се чини још једном катарске дипломате одиграле важну улогу, Хамас је спреман да ослободи 100 жена и деце отетих 7. октобра у замену за 100 Палестинки заточених у израелским затворима.