Гертнер: Улазак Шведске и Финске у НАТО је грешка

Као "договор од историјског значаја" је 2015. године тадашњи амерички предсеник Барак Обама описао нуклеарни споразум који је потписан између Европске уније, Велике Британије, Русије, Кине, Америке и Ирана. Један од креатора тог документа Хајнц Гертнер, професор Факултета политичких наука у Бечу, прошле недеље боравио је у Београду као гост Института за европске студије.

Тај документ допринео је попуштању напетости која је у свету владала због иранског нуклеарног програма за који су Америка и Израел тврдили да служи за производњу нуклеарног наоружања. Споразаум се сматрао једним од највећих достигнућа администрације Барака Обаме, јер је допринео смиривању глобалних тензија.

"То је најсмешнији споразум који сам видео“, рекао је 2018. године нови председник Доналд Трамп, када је када га је поништио.

Један креатора тог документа Хајнц Гертнер, који иначе у Аустрији важи за главног теоретичара њиховог концепта војне неутралности у Београду је тај договор описао овако: "То је био најбољи споразум о контроли наоружања у историји“.

Гертнер је и председавајући Саветодавног одбора Међународног института за мир, а током протеклих деценија био је на челу тимова за израду стратешких докуменат Министарства одбране Аустрије. Данас, када се у свету воде бројни ратови, и расте претња од избијања нуклеарног рата, Хајнц Гертнер у разговору за "Око магазин" каже да у Европи није остало много војно неутралних земаља.

"Сада их више и нема толико много, јер је Финска сада чланица НАТО-а, а Шведска само што то није постала. То значи да је водећа европска неутрална земља сада Аустрија, а ту су такође и Ирска, Малта и Кипар. Међутим, иако је то тако, мањи квантитет не значи и мањи квалитет. Земље Европске уније које су задржале неутралност сада имају додатне обавезе. Те обавезе су раније биле расподељене између земаља које су биле, а више нису неутралне, што значи да је сада већи терет на онима које су остале неутралне", наводи Гертнер.

Нисте споменули Србију као војно неутралну земљу?

Поменуо сам само оне земље које су чланице Европске уније. Постоји више врста неутралности. И Швајцарска је неутрална земља, а није чланица Европске уније, али је неутралност Швајцарске и Аустрије веома снажна, јер је она утемељена на њиховим уставима и међународном праву.

Са друге стране, постоје и оне земље чија је неутралност самопроглашена и таква неутралност нема исту снагу. Рецимо, у Финској и Шведској она је била заснована на историјским искуствима и традицији и зато су ове земље лако могле да је се одрекну и постану чланице НАТО-а. Србија и, на пример, Молдавија, такође имају самопроглашену неутралност засновану на одлукама на државном нивоу, одлукама скупштине, па чак донекле и на уставу и та неутралност се лакше и брже може променити. Боље је ако је неутралност снажнија, јер се она не може тако тек тако променити, али и зато што ће то бити лакше препознато у међународној заједници.

У свету се тренутно воде бројни ратови, а Србија је војно и политички неутрална. Колико дуго то може остати тако? Може ли у оваквом тренутку мала земља, попут Србије, да сачува своју војну и политичку неутралност?

Рекао бих да то јесте могуће. Ако погледамо принципе аустријске неутралности, они се могу сачувати и њих треба сачувати, пре свега у ратним временима, али и у периоду поларизације снага у свету. То значи да неутралне земље не треба да се прикључују војним савезима, не треба да за стално стационирају стране трупе на својој територији и не треба да учествују у ратовима ван својих граница. Наравно, треба да бране себе и своје границе онако како је то дозвољено Повељом Уједињених нација. Та начела треба задржати.

Наравно, неутралност не значи да увек треба бити неутралан кад је реч о вредностима. Неутралне земље имају право да дигну глас ако се негде дешава геноцид, етничко чишћење, рат, кршење људских права, али у исто време оне морају нешто и да понуде. Морају да понуде предлоге, политичка решења, посредовање или место за одржавање састанака. Морају да буду од користи. Неутралност, дакле, мора да буде кредибилна, а то значи да начела неутралности морају бити сачувана, али и корисна, што значи да нешто мора да се понуди. У ратним временима је увек важно да неутралне земље постоје да би понудиле посредовање и друга решења.

Ситуација се много променила од Другог светског рата када је Аустрија постала војно неутрална земља. Имали сте с једне стране Варшавски пакт, а са друге НАТО. Србија је данас окружена земљама чланицама НАТО пакта.

Тако је. И Аустрија је окружена земљама чланицама НАТО-а. Безбедносна ситуација код нас јесте нешто другачија, али је неутралност сама по себи прилично добра безбедносна гаранција. Ако је она кредибилна и корисна, међународна заједница ће то препознати. Ово, наравно, не важи у случају великих ратова када неутралност и великих земаља бива нарушена.

Међутим, као што сам већ рекао, неутралне земље морају да буду корисне и зато ја говорим о ангажованој неутралности. Дакле, не о неутралности изолације, какву је Швајцарска имала у прошлости, већ о ангажовању, што значи да земља буде укључена што је више могуће и да се држи по страни онолико колико је потребно.

Знам да војна неутралност није исто што и политичка, али да ли је војна неутралност суштински могућа без политичке неутралности? Аустрија је, као земља чланица Европске уније, увела санкције Русији. Ако би се Европска унија нашла под претњом рата, да ли би Аустрија могла да остане неутрална?

Неутралност је, у споју са чланством у Европској унији, и те како могућа. Једно не искључује друго. Наравно, Лисабонским уговором о Европској унији предвиђена је безбедносна обавеза, али постоји изузетак за неутралне земље. Ако дође до напада на неку од земаља чланица, неутралне земље саме могу да одлуче како ће поступити, да ли ће прискочити у помоћ нападнутој земљи или неће. Ту одлуку доносе на основу свог устава. Оне, дакле, нису приморане да пошаљу своју војску уколико дође до рата. То значи да се чланство у Европској унији и неутралност међусобно не искључују, али зато чланство у НАТО-у искључује неутралност, јер су све земље чланице НАТО-а обавезане чланом 5. Уговора о НАТО пакту и ту не постоје никакви изузеци за неутралне земље.

Међутим, рекли сте да су чак и Шведска и Финска престале да буду неутралне после почетка рата у Украјини. Да ли то значи да је ваш појам војне неутралности данас постао застарео и превазиђен?

Рекао бих да је војна неутралност и даље врло релевантна. Не мислим да је толико важно сачувати политичку неутралност. Напротив, неутралне земље треба да буду политички ангажоване и да предлажу политичка решења. Војна неутралност, наравно, остаје важна. Подсетио бих вас на то да је Аустрија делила границу са земљама Варшавског пакта током Хладног рата и остала неутрална и то нам је донело значајну безбедност, јер је међународна заједница препознала аустријску неутралност.

Мислим да придруживање Шведске и Финске НАТО-у није била добра идеја, јер сада Финска мења свој положај неутралне земље и тампон-зоне ‒ у НАТО земљу. Мислим да су некадашњи Совјетски Савез и сада Русија били прилично задовољни тиме што су Финска и Шведска биле тампон-зоне. Ту одлуку су ове земље саме донеле, али не мислим да ће се њихова безбедносна ситуација побољшати због приступања НАТО-у јер их Русија сада сматра чланицама непријатељског савеза.

Колико се ситуација у Аустрији променила од почетка рата у Украјини? Да ли медији, политички лидери и грађани имају исти став према питању војне неутралности?

Можемо рећи да 75 до 80 одсто становништва Аустрије подржава неутралност. То се у току протеклих деценија није много мењало.

А шта је са медијима?

Ниједан званичник водећих партија не доводи у питање неутралност. Медији мало говоре о неутралности. Са друге стране, ако погледамо мњење међу елитом, већина припадника елитних кругова друштва би вероватно желела да се одрекнемо неутралности. Они тврде да неутралност није у складу са чланством у Европској унији, али то није ваљан аргумент. Кад земља једном престане да буде неутрална, кад се једном одрекне неутралности, отвара се пут ка чланству у НАТО-у.

Дакле, постоје само две опције – неутралност или чланство у НАТО-у. Медији и неки од припадника елитних кругова не говоре истину. Они кажу: "Европска унија“, а многи од њих, заправо, мисле: "НАТО“. Аустрија је задовољна чланством у Европској унији. Не постоји ниједан разлог због ког бисмо морали да бирамо између Европске уније и неутралности. НАТО је већ нешто сасвим друго.

Видите ли Аустрију као чланицу НАТО-а у неком тренутку у будућности?

Не могу то да искључим у потпуности. Ниједна од водећих странака не жели тога да се дотакне јер већина Аустријанаца подржава неутралност, али, као што смо видели на примеру Финске и Шведске, јавно мњење може да се промени. Ако би дошло до већег ратног сукоба близу аустријских граница, елита би могла да прогура свој предлог да се одрекнемо неутралности, али морам да кажем да ће, уколико дође до рата и поларизације какву смо видели током Хладног рата, неутралност тада постати још важнија.

После рата у Украјини неутралне земље ће постати нужност, јер ће оне морати да заснују мировне конференције, попут Конференције за европску безбедност и сарадњу, основане седамдесетих година прошлог века када су неутралне и несврстане земље биле од велике помоћи и неопходне. У то време је и Југославија била једна од неутралних и несврстаних земаља.

Која је цена војне неутралности у парама? Колико новца из сопственог буџета и БДП-а морамо да потрошимо како бисмо се осећали безбедно?

Неутралност Аустрије, као и Швајцарске, дефинисана је као "оружана неутралност". То значи да војска мора да има кредибилитет. Као што сам рекао, та неутралност не би могла да се одупре рату већих размера, али држава мора да докаже да је својом војском спремна да брани неутралност, територијални интегритет и суверенитет своје земље.

По мом мишљењу, аустријска војска треба да има већи војни буџет намењен оружаним снагама, али не мислим да је неопходно да се издвајају велике суме новца на име чланства у НАТО-у. Више бих волео да се тај новац уложи у аустријске оружане снаге, а не у корист заједничког буџета НАТО-а. Чланство у НАТО-у би неутралне државе коштало још и више и зато мислим да је оружана неутралност добар принцип.