Гробље деце у Гази – Израелу и Хамасу то не смемо опростити
Угљенисана, обезглављена дечја тела. Гомила предшколаца замотана у беле чаршаве. Крик мајки и очева усред рушевина које су до јуче биле дом. То је сликовити приказ израелских операција у Гази. У одговору на терористички напад Хамаса, Израел на школе, болнице, избегличке кампове испаљује гранате, које на сваких 10 минута убију једно палестинско дете. За месец дана скоро 4.000 деце. Иако суочен са озбиљним оптужбама за геноцид, Тел Авив се хвали да операција напредује “по плану“. Хамас, са друге стране, одбија да ослободи таоце.
Замислите да на територији величине Младеновца сваки други становник има мање од 18 година. Тако је у Појасу Газе. Школе и вртићи крцати; на улици чопор, бицикли и лопте; у кући смех, џева и цика. Било би то срећно место - да није реч о Палестини - у којој деци свакодневно већ месец дана на главу падају бомбе.
Од првог дана рата из Газе стижу извештаји о дечјим жртвама, али, чини се, ниједна бројка није успела да запрепасти свет као вест да родитељи деци на телима исписују имена - у страху да, ако погину, нико неће моћи да их препозна.
Под "светом" се у овом случају мисли на "обичне људе", који све гласније на друштвеним мрежама саосећају са палестинским народом, уз оштро критиковање смртоносних потеза које као на шаховској табли повлачи Тел Авив.
"Уколико није под притиском, Хамас неће ослободити отете", процена је израелских безбедносних служби на које се позива председник Бенјамин Нетанјаху када појачава нападе на Газу – не обазирући се на све гласније апеле, пре свега међународних организација, за “хуманитарни прекид“ ватре.
Породице отетих траже правду; Израел обећао: Цена коју ће Газа платити – биће за памћење
Зло је једина исправна реч којом се може назвати оно што је Хамас 7. октобра урадио у Израелу. Може ли ико наћи оправдање за упад припадника ове организације у кибуце, међу цивиле, на музички фестивал, међу омладину – сејући смрт?
У терористичком нападу убијено је укупно 1.400 особа, укључујући и војнике. Међу жртвама је и 24-годишњи унук познатог српског водича у Светој земљи.
На палестинску територију одведена су 242 таоца, међу којима је 30 деце – десеторо њих млађе од пет година.
Месец дана породице отетих моле да им се врате деца, очеви, мајке - уз стрепњу од тога кроз какво мучење пролазе и наду да су и даље живи.
Повратак отетих је, према тврдњама из Тел Авива, првенствени циљ израелских војних акција у Гази. Други, али не мање битан – учинити све да се такво зло никада не понови.
Министар одбране Израел Јоав Галант поручио је да ће одговор Израела бити "памћен наредних 50 година".
"Правила рата су се променила. Цена коју ће Појас Газе платити биће веома висока, што ће променити стварност за генерације које долазе"', рекао је Галан.
Тако је једно зло покренуло машинерију зла која меље цивиле.
Време апокалипсе
"Библија каже да постоји време за мир и време за рат. Ово је време за рат", поручује Нетанјаху.
Баш као у Библији, слика која из Газе одлази у свет илуструје апокалипсу. Смрт, глад, патња и бол.
Како другачије описати снимке којима Палестинци, уз помоћ интернета, "бомбардују" свет:
- осакаћена и раскомадана деца расута по улицама;
- врисак мајки и очева док уз груди привијају бели замотуљак величине лутке;
- очај док међу рушевинама, уз веру у Алаха, дозивају Џамилу, Вафу, Насрен, Омара, Џамала, Салеха...
Гробље деце
На сваких 10 минута у Гази страда једно дете, упозорава "Save the Children". Око 150 деце буде убијено у само једном дану. А рат траје тридесет.
Уницеф саопштава да је Појас Газе постао "гробље деце". Позива на хитан прекид ватре и отварање свих прелаза, како би хуманитарна помоћ могла да дође до цивила.
А како изгледа живот цивила свету је са лица места пренео генерални комесар агенције УН за помоћ палестинским избеглицама УНРВА, који је посетио избеглички камп унутар Газе.
"Место је било претрпано. Ниво нехигијене и услова живота су неразумљиви. Сви су само тражили воду и храну. Уместо да буду у школи и уче, деца су тражила гутљај воде и парче хлеба. Парали су ми срце“, рекао је Фелипе Лазарини.
У том осећају није усамљен.
Оптужбе за геноцид
Људи широм света, међу којима има и Јевреја, траже од Израела да обустави бомбардовање палестинских цивила. За оно што проживљавају становници Газе, на протестима и на друштвеним мрежама користи се реч “геноцид“.
На то упозорава и УН.
"Палестински народ је у озбиљном ризику од геноцида", кажу специјални известиоци УН за које се с правом верује да су били додатно опрезни пре него што су изнели такве тврдње - посебно уколико се за то кривица сваљује на земљу чији је народ страдао у Холокаусту.
"То је трагедија рата", тако на извештаје из Газе одговара Тел Авив, оптужујући Хамас да своје базе намерно поставља поред вртића, болница и избегличких кампова.
Циљане цивилне жртве
Уз ту ограду, Тел Авив интензивира нападе на стамбена насеља, школе, богомоље, здравствене центре.
Учестали ваздушни напади последњих дана изводе се у близини једне од најважнијих болница – Ел Кудс, упркос узастопним упозорењима Светске здравствене организације да је захтев за евакуацију болница пуних тешко рањених пацијената раван њиховом убиству.
Упозоравају и да се на тај начин крши међународно хуманитарно право.
То, међутим, није довољно јак аргумент, јер Тел Авив има јачи – пуну подршку лидера са Запада, који се држе мантре да Израел има право да се брани.
Док Пентагон наставља да свакодневно испоручује оружје израелској војсци, потпредседница Камала Харис, упитана да прокоментарише бомбардовање избегличког кампа Џабалија, одговара: САД се не мешају у то како ће Израел водити рат.
Хоће ли бебе дочекати "добар тренутак" за прекид ватре
Из Палестине стижу тврдње да је све више беба које доктори спасавају из стомака погинулих трудница, а “Save the Chidren“ упозорава да је 130 новорођенчади у инкубаторима животно угрожено – јер струја може да нестане сваког часа.
Баш у том дану Бела кућа саопштава да "није тренутак" за прекид ватре у Појасу Газе, већ позива на "кратке паузе" у бомбардовању, како би се створили услови за ослобађање талаца и испоруку хуманитарне помоћи.
Ништа чудно.
Дозвола за масакр
Знали су и Израел, и сви они који су подржали бомбардовање и упад копнених трупа у Газу, да ће свака друга особа коју убије израелско оружје бити дете.
Ратни стратези нису могли да превиде чињеницу да готово 50 одсто становника Газе чине деца и да је реч о једној од најгушће насељених области на свету.
На површини од 360 километара квадратних живи 2,5 милиона људи – као да се сви становници Београда изместе у Младеновац. И да се 30 дана без прекида засипају бомбама.
Срећом нису вртићи и школе са почетка текста у Младеновцу. Али нису ни у Вашингтону, ни у Лондону, нити у Бриселу.
Зато не чуди што Запад и даље подржава израелске акције у Гази – јер очигледно је да 9.488 мртвих, од чега 3.900 деце, није довољно јака цена коју палестински народ треба да плати за злочине Хамаса.
Називали ми то геноцидом, злочином против човечности или "колатералном штетом" – то што је допуштено да се масакрирају палестинска деца – пораз је човечанства.
Да ли је то правда која може да надомести бол израелским мајкама?
Коментари