Четвртком у 9: Израел и Хамас – које су мете легитимне и има ли оправдања за губитак живота цивила

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху саопштио је у четвртак да су борбе у Појасу Газе достигле врхунац, као и да трупе његове земље бележе велики напредак у истоименом граду. За то време Министарство здравља у Гази, које је под управом Хамаса, наводи да је од почетка сукоба убијено више од 9.000 Палестинаца.

Саговорници Сање Љубисављевић у емисији Четвртком у 9 говорили су о томе шта су легитимни војни циљеви, као и о томе када коришћење силе прераста у ратни злочин.

На питање може ли гађање избегличког кампа да се оправда елиминацијом једног од вођа Хамаса, адвокат Драгослав Рашета из организације Нови трећи пут одговара да према Женевској конвенцији може, ако испуни два кумулативна услова.

“Један је да тај објекат активно помаже војним капацитетима са једне стране, док са друге стране његова ликвидација, заузимање и елиминисање треба да донесе значајну победу другој страни. Можете имати објекте који су цивилни, али могу да имају и војну сврху. На пример, ако у школи ви инсталирате снајперске јединице или инсталирате ПВО системе, ти цивилни објекти постају легитимне војне мете“, наводи Рашета.

Указује да, међутим, и код легитимних војних мета мора да се пази на принцип пропорционалности. "Не можете да употребљавате прекомерну силу која доводи до несразмерног страдања цивила и цивилних структура“, навео је Рашета.

Када је реч о опсади, она се може сматрати ратним злочином ако циља на цивиле или ако се утврди да је непропорционална. Адвокат из Новог трећег пута објашњава да је опсада Газе грубо кршење хуманитарног права, будући да су тамошњем становништву искључени чак и вода и струја.

Ко ће проценити ко је починио ратни злочин

Професорка ФПН-а у пензији Радмила Накарада рекла је да се "избегава суочавање са срамотом" – да у 21. веку имамо овакве ратове, са оволико жртава и патње.

“Како то да ми у 21. веку причамо о томе које су мете легитимне, да пребројавамо или не пребројавамо тачно жртве? За неке од ових објеката смо имали и уверавања људи који раде, посматрача Уједињених нација, да, рецимо, гађана болница, једна од кључнијих, апсолутно није служила ничем другом осим ономе чему је и требало“, рекла је професорка Накарада.

Указује и да је тренутно клима таква да се разматрање контекста и понирање у нека дубља објашњења одмах отписује као сврставање на погрешну страну.

Говорећи о улози Међународног кривичног суда, који би требало да буде надлежан да одреди шта је ратни злочин, професорка Накарада је навела да је реч о фаталној недоследности, будући да највеће силе на свету, попут Америке, Кине, Русије, али и Израела нису чланице те институције.

Професорка поставља питање ко може да оправда "пропорцију" према којој убиство једног члана Хамаса који се крије у кампу оправдава смрт стотина цивила.

"Бројати да неки животи, рецимо једна смрт терористе вреди 300-400 жртава невиних – ја не знам који судија то заиста може да изрекне", навела је Радмила Накарада.

Хоће ли се Хезболах укључити у сукоб

Доцент Факултета безбедности Михајло Копања не очекује да се сукоб Изарела и Хамаса прошири, односно да ће Хезболах ући у сукоб.

Очекује се да ће се у петак јавности обратити лидер Хезболаха, као и да ће пружити моралну подршку Хамасу и осудити израелску операцију.

"Хезблах је свестан да је Израел спреман и да ће, ако крену, налетети на технолошки и организационо способног противника који ће их зауставити“, рекао је Копања.

Коментаришући америчку подршку Израелу, Копања је рекао да америчка реч тренутно има ограничену тежину.

“Америчка тежина није толико јака у смислу да ако Американци кажу стоп, крај, нисам баш сигуран да ће заиста бити стоп и крај“, рекао је Копања.

Једна добра вест за Палестинце у Појасу Газе је та да хуманитарна помоћ пристиће. Црвени полумесец је навео да је укупно 374 камиона хуманитарне помоћи ушло у Газу.