Либан на иглама, чекајући глас лидера Хезболаха

"Свет који долази је свет Палестине", исписано је изнад великог екрана на којем ће се, у петак, појавити лидер Хезболаха, по први пут од 7. октобра, када су борци Хамаса упали у Израел и покренули талас насиља који је до сада однео десетак хиљада живота и Блиски исток довео до ивице општег сукоба.

Становници Либана, наводи бејрутски Национал, избегавају да спекулишу какву ће поруку Насралах упутити присталицама, и радије прикупљају залихе хране и воде, страхујући да ће Хезболах и Израел поново одлучити да спорове реше оружјем.

Последњи пут, за тридесетак дана сукоба страдало је око 1.200 Либанаца, махом цивила и 165 израелских војника, пошто је Хезболах упао на територију Израела и отео двојицу војника. Израелска авијација и артиљерија уништили су готово сву инфраструктуру јужно од престонице, а штета која је од тада тек делимично поправљена процењена је на око 2,6 милијарди долара.

Непосредно пред Насралахов говор, на разум је позвао премијер Либана Наџиб Микати, који је министрима, прилично драматичним тоном, рекао да је "у току трка између примирја и хаоса".

"Окружују нас суштинске опасности и наша је дужност да се састанемо, разговарамо и заједно постигнемо свеобухватно национално решење", рекао је либански премијер.

Хезболах, пројектили уместо речи

Ни Хезболах, или "Божја партија", до сада, није ни на који начин одао детаље Хасралаховог говора, емитујући преко друштвених мрежа серију ратничких порука увијених у цитате из Курана.

Уместо речи, са положаја Хезболаха на југу Либана је ка Израелу испаљено неколико десетина пројектила који су експлодирали у 19 израелских насеља. Најгоре је, према првим информацијама, прошао Кирјат Шмона у којем је оштећено неколико зграда и уништено десетак возила.

Израел је, одмах узвратио паљбом по положајима либанске милиције, али ни са једне стране нема информација о евентуалним жртвама.

Генералштаб израелске војске је, за сваки случај, авијацију и артиљерију на граници према Либану ставио у стање високе приправности. Недуго после почетка рата у Појасу Газе, Израел је у овај регион довукао трећину укупно мобилисаних снага.

Тензије је додатно подгрејао командант иранске Револуционарне гарде, Исмал Кани који се у среду изненада појавио у Либану и састао са кључним лидерима Хезболаха. Претходно, командант елитних иранских јединица посетио је Бејрут само дан после почетка рата у Гази.

Кани, као ни лидери Хезболаха, није коментарисао сусрет, али је шеф иранске дипломатије Хосеин Амир Абдолахијан рекао да су две стране разговарале о "миру и безбедности у региону, као и решавању проблема тероризма".

Влада у Бејруту спремна за катастрофалан развој ситуације

Састанак Канија и Хезболахових команданата уследио је недуго пошто су власти у Тел Авиву објавиле да је једна од проиранских милиција, Бригада имама Хусеина, из Сирије прешла у Либан, те да је учествовала у неколико сукоба са израелским војницима.

Та јединица, састављена махом од ирачких шиита, део је Четврте дивизије сиријске војске и пре доласка у Либан у неколико наврата је нападала америчке базе у Сирији. На челу јединице, наводно, налази се Махер ел Асад, брат сиријског председника Башара ел Асада.

Суочена са низом потенцијално катастрофалних развоја ситуације, влада у Бејруту начинила је план пружања помоћи Либанцима који би могли остати без крова над главом у случају ширења сукоба.

План је направљен на основу претпоставке да би у наредних 45 дана око милион становника Либана могло бити принуђено да напусти дом, па ће, у ту сврху, бити постављени прихватни центри за најмање 200.000 расељених.

Панику у редовима либанске владе изазвале су најаве поновног активирања читавог низа милиција, које су у последње две деценије биле прилично резервисане, попут снага Фаџра, сунитске милиције која је однедавно склопила неформални савез са Хезболахом, што је учинила и једна од фракција милиције Џема Исламија.

Шиитске и сунитске милиције, које се током претходне две деценије нису слагале готово ни у чему, укључујући и судбину сиријског председника Башара ел Асада, ујединиле су се после почетка рата у Гази.

Катарска дипломатија поново у акцији

Иако је Хезболах око себе окупио значајан број либанских фракција, значајан део становништва има озбиљне резерве према Насралаховој политици, сматрајући је одговорном за читав низ инцидената, укључујући и експлозију која је пре три године разорила бејрутску луку.

Позиција Хезболаха, мање од 24 сата пред говор Хасана Насралаха, није позната, али је читав низ дипломатских извора наговестио да је ова милиција спрема да остане ван сукоба у Гази уколико Израел пристане на прекид ватре.

Неколико сати пре него што улице Бејрута испуне присталице Хезболаха, у Тел Авив ће допутовати амерички државни секретар Ентони Блинкен, који ће од израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, пише Њујорк тајмс, затражити "серију прекида ватре" како би се обавила размена заточеника и испоручила хуманитарна помоћ.

Њујоршки дневник наводи да је Нетанјаху, 20. октобра, накратко прекинуо канонаду по Појасу Газе, те да је током те паузе Хамас ослободио Џидит и Натали Ранан.

Судбина овог захтева, како се чини, највише ће зависити од исхода још једног покушаја катарске дипломатије да испослује ослобађање отетих Израелаца.