Око: Израел и Хамас – сиротињски тероризам и почетак дугог и тешког рата

"Ово је најгори дан у историји Израела, као када би се у један догађај спојили 11. септембар и напад на Перл Харбур". Тако израелски званичници виде оно што се десило у суботу рано ујутру.

Припадници Хамаса и Исламског џихада упали су на југ Израела из Појаса Газе. Убијени су војници, али и много цивила. Mноги су киднаповани и одведени у Газу. Хамас је поручио – непријатељ мора да разуме да је прошло време сејања пустоши без икакве одговорности.

Израел за сада одговора нападима из ваздуха. Палестинци кажу да су у Гази срушене зграде, џамије, школе, 123.000 људе склонило се због онога што се спрема. Израел је почео са опсадом Газе.

Доцент Факултета безбедности Владимир Ајзенхамер рекао је у емисији "Око" да сасвим извесно има симболике што је Хамас напао Израел на верски празник.

Без обзира на неспремност Израелских одбрамбених снага да одговоре на прави начин, Ајзенхамер сматра да напад Хамаса јесте нешто што ће се на дуже стазе показати као бледа сенка почетног успеха.

"То је оно што ми у српском народу кажемо скупља дара него мера. Покушај једног крила палестинског покрета отпора, данас Хамаса, да скрене пажњу, по ко зна који пут, на палестинско питање и да покуша да преокрене ситуацију и ток историје који иде дефинитивно у другом правцу", објашњава Ајзенхамер.

Истиче да је ово, сасвим извесно, за Израел оно што је 11. септембар био за САД.

"Као што смо видели, иако су САД претрпеле жртве и имале после 11. септембра један удар на сопствени понос, након тога су имале офанзиву која је у спољно-политичком смислу у Америци потврдила тај моменат униполарност САД. Ово што се сада десило, иако је показало да је Израел слаб у неку руку, омогућиће му да у свом региону потврди своју униполарност и да се потврди као војна сила без преседана", рекао је Ајзенхамер.

"Наглашава да то свакако није добро ни за сам Израел, а ни по Палестинце. "Говоримо о једном несретном конфликту у историјском тренутку који је толико запаљив када гледамо ширу слику, да ово није добро ни за читав свет", наглашава Ајзенхамер.

"Пре 50 година Израел је био много озбиљније угрожен"

Војни аналитичар Александар Радић каже да неспремност Израела да спречи напад не би описао као немоћ већ као изненађење.

Наводи да је кроз све приче о акцијама у прошлости, па и популарну културу, створена слика да је Мосад нешто што је изнад свега и да увек могу да предупреде разна збивања, али наглашава да стратегијско-обавештајна изненађења нису преседан, ни за Израел.

"Овај рат је почео седмог октобра. Онај Јомкипурски рат од шестог октобра, додуше пре 50 година, такође је био велико стратегијско-обавештајно изненађење. Не дешава се ово први пут у Израелу. Наравно да свака генерација најболније доживљава оно што је њу снашло, али пре 50 година Израел је био много озбиљније угрожен јер је против себе имао велике конвенционалне војне ресурсе", напоменуо је Радић.

Истиче да су Израелци тада против себе имали хиљаде тенкова и стотине борбених авиона.

"Тада је заиста било питање шта ће да се деси ако не задрже положаје. Ако падне нека одбрамбена линија, улазе тенкови у њихове градове. То је била много озбиљнија ситуација и тада је Израел преживео. Ушли су у први покушај контраофанзиве који се лоше завршио, у другом су успели да ураде оно што су хтели и успели су да одбаце уједињене арапске снаге", подсетио је Радић.

Каже да је овај пут Хамас направио нешто што је за савремену генерацију, која другачије размишља, изазов њиховог живота и нешто што јесте брутално суочавање са стварношћу.

На питање да ли је заказала израелска "гвоздена купола", Радић каже да је у медијима створена таква слика, али подсећа да је тај систем од 2011. године оборио висок проценат долазећих ракета.

"Израелци су рационално поступили и везали су батерије тог система за одбрану главних урбаних центара. Проценили су да не може да се брани све. Још пре пар година су хамасовци тестирали издржљивост тог противракетног система на засићење. Знали су да је њихов једини адут засићење. Ако испалите довољну количину ракета, онда дођете до тачке у којој више немате одговарајући одговор", објаснио је Радић.

Истиче да је штета коју су испаљене ракете направиле, без обзира на страх који су изазвале, непропорционално мања у односу на оно што је урадила само неколицина људи која је на моторима ушла међу Израелце.

 "Сиротињски тероризам" без много смисла

Један од уредника Око портала  Момир Турудић каже да је очигледно да се Хамас сâм одлучио на овај покушај напада.

"То је нека врста, да је тако назовемо, сиротињског тероризма. Јесте било изненађење када крене велики број људи, неколико стотина на различите начине – да се багерима сруши ограда, параглајдери са мора... Али суштински, то није велика војна акција, ту нема тенкова, нема авиона", истиче Турудић.

На питање зашто баш сада и зашто баш на такав начин, Турудић каже да му напад Хамаса делује потпуно ирационално.

"То је оргија насиља у којој је циљ да се убије што више људи и да се покаже Израелцима да могу и они да буду жртве, уз пуну свест да ће одговор бити такав да ће на палестинској страни у Гази број жртава, када се ово једном буде завршило, на крају достићи оно што је било и у свим претходним сукобима – далеко већи број жртава на страни Палестинаца", рекао је Турудић.

Наводи да се у прва два дана рата говори о отприлике истом броју погинулих, али истиче да вероватно информације које стижу из Газе нису потпуно релевантне.

"Како се ситуација буде развијала са нападом израелских снага на Газу, тај број жртава ће неминовно расти", наглашава Турудић.

Истиче да је напад Хамаса зато једна ирационална "оргија насиља" која јесте на неки начин показала слабости Израела у овом тренутку, али која, с обзиром на непропорционални одговор који ће стићи, број жртава и разарање у Појасу Газе, нема превише смисла.

Турудић каже и да напад скреће пажњу на палестинско питање, али на начин на који готово нико не може да подржи.

"Оне земље које су на страни Израела, рећи ће да имају право на одговор и на одбрану, а наравно да већина арапских земаља каже да се не слаже са убијањем цивила у Појасу Газе, али неће отворено стати уз Хамас. Неће ни Иран, јер да је то било координисано са Ираном, напад би био жешћи и боље организован", сматра Турудић.

Цело гостовање Владимира Ајзенхамера, Александра Радића и Момира Турудића у емисији "Око" погледајте у видео-снимку на почетку текста.