Сирија – време освете и сахрана

Ковчези прекривени сиријским заставама спуштени су у раке непуна 24 часа пошто су, за сада неидентификоване групе, у нападу дронова на свечаност промоције младих официра, убиле 116, а раниле више од 150 особа у Хомсу.

"Платили смо високу цену за понос наше земље због овдашњих снага које су се продале странцима", рекао је министар одбране Сирије, Али Абас, најављујући освету за смрт војника и цивила у Хомсу.

Недуго затим, сиријске снаге су почеле бомбардовање положаја "Исламске партије Туркистана" и "Бригаде имиграната" (Liwa al-Muhajireen wal-Ansar), које власти у Дамаску сматрају одговорним за овај напад.

"Бригаду имиграната" чине махом чеченски борци, који су протеклих година накратко били део Исламске државе, све док 2015. године нису склопили савет са Ел Нусра фронтом и временом се утопили у Тахрир ел Шам, или организацију за ослобођење Леванта.

Борце "Исламске партије Туркистана" чине махом Ујгури са запада Кине, за које западне обавештајне службе наводе да су добро органозовани и наоружани. Ове две организације налазе се на листама терористичких организација у Кини и Русији.

Убијене десетине исламиста

Локални извори у Сирији наводе да су током бомбардовања група блиских радикалним исламистима, "убијене десетине припадника" Ел Нусра фронта и Исламске партије Туркистана, али и најмање шесторо деце.

Артиљеријске и ракетне нападе пратили су и ваздушни удари руске авијације стациониране у Сирији, која је гађала циљеве са којих су, наводно, дан раније лансирани дронови.

Током осветничке акције сиријских снага безбедности оборена су и два дрона, која су покушала да надлете болницу у Хомсу у којој се налазе десетине повређених у јучерашњем нападу, јавља "Ел мајадин".

Дронове којима су изведени напади у Хомсу, сматрају сиријске власти, поседују једино "Исламска партија Туркистана" и "Бригада имиграната". Нешто касније, сиријски медији су цитирајући војне изворе, јавили да је праћењем путање беспилотних летелица утврђено да су лансирани са територија које контролишу ове две милиције.

Сиријске обавештајне службе наводе и да су у нападима употребљени дронови западног порекла. За сада, међутим, нико није преузео одговорност за овај напад.

Чији је турски дрон?

Дан после инцидента на небу изнад Сирије, Турска је демантовала да дрон који су у оборили Американци припада њиховим снагама, али је портпарол Пентагона, генерал Патрик Рајдер навео да су турски дронови напали положаје око километар удаљене од места на којем су биле распоређене снаге из САД.

"Нема индикација да је Турска намерно циљала америчке снаге", рекао је Рајдер, наводећи да су крхотине летелице пале око 500 метара од војника Сједињених Држава.

Прича о дроновима убрзо је место уступила америчком инистирању да Анкара одобри пријем Шведске у НАТО.

Пре четири године, америчке снаге нашле су се под ватром туских снага, које су артиљеријом гађале положаје курдских милиција, главних савезника САД у борби против остатака Исламске државе у Сирији.

Агенција Асошиејтед прес, пак, јавља да је турски дрон оборен након што су амерички званичници у најмање десетак наврата упозоравали Анкару да се у зони дејстава њихових летелица налазе војници из САД.

Један од дронова, према истом извору, летео је право према америчким војницима, па је у помоћ позван борбени авион Ф-16, који га је и оборио.

То је био први пут у историји да су Американци оборили летелицу која припада некој од чланица НАТО-а.

Бескрајни рат у Сирији

Нова серија напада у Сирији уследила је недуго пошто су израелски авиони бомбардовали место недалеко од Дамаска на којем се, наводно, налазила нова пошиљка иранског наоружања. У том нападу рањена су два војника.

Израелски Џерусалем пост је навео да је крајње одредиште ове пошиљке био Либан, односно групе које се налазе под контролом Хезболаха.

Рат у Сирији траје још од 2011. године, кад су бројне опозиционе групе покушале да свргну режим Башира ел Асада. Иако је у једном тренутку деловало да је држава на ивици распада, Асад је уз помоћ Ирана и касније Русије, успео да угуши побуну и бројне групе радикалних исламиста које су под контролом тржале готово трећину државе.

Пуних 12 година од почетка рата, северне делове Сирије и даље контролишу разне групе блиске Исламској држави, као и курдски побуњеници и протурске милиције. Осим сиријских снага, базе у тој држави имају припадници иранске Револуционарне гарде, Американци и Руси.