Нагорно-Карабах и енигма Кавказа – исцртавање јасне границе утицаја великих сила

На историју земаља у региону Кавказа вековима је утицао њихов географски положај између стратешки важног Црног мора и Каспијског језера богатог нафтом и гасом.

Бројне етничке заједнице изоловане у планинском масиву где се говори чак 40 језика сматрале су овај простор само својом територијом, што је изазивало сукоб – посебно после распада Совјетског Савеза његове комунистичке дисциплине и Црвене армије, чији су најпознатији борци и генерали из Другог светског рата потекли са Кавказа.

Питање енклаве Нагорно-Карабах поново је актуелизовано у свету након најновије војне акције Азербејџана који је прошле недеље успоставио контролу над регионом у којем живи око 120.000 Јермена.

О мировном решењу за Нагорно-Карабах преговара се скоро две године, а решење је, чини се, некако на прагу – управо као "последица војне катастрофе у претходним данима", сматра историчар Александар Животић, професор Филозофског факултета у Београду.

”У једној веома брзој операцији азербејџанске војне снаге су поразиле снаге Нагорно-Карабаха. Мировне снаге ту, чини се, нису биле у стању да учине било шта делотворније. Тако да сада имамо ове заиста тешке сцене које говоре о егзодусу јерменског становништва са тог простора“, каже Животић.

Напомиње да то није први пут, јер конфликт траје од краја осамдесетих година – кроз различите фазе, и ескалације и привременог смиривања.

Додаје да је реч о једном од конфликата насталих у предвечерје распада Совјетског Савеза, те да све ово што се сада дешава представља последицу тог великог геополитичког потреса изазваног распадом Совјетског Савеза, крахом Источног блока и распуштањем Варшавског уговора.

"Енклава Нагорно-Карабах се територијално налази у Азербејџану, насељена је Јерменима и има економску и политичку подршку Јерменије. Када је Јерменија у мају потписала са Азербејџаном споразум о формирању комисије за разграничење, то је у једном делу међународне јавности изазвало одобравање, сматрајући да је то пут ка миру, али с друге стране, било је и одређених изненађења код појединих, док се народ у Јерменији противио томе, почеле су демонстрације против премијера и то се поновило и прошле недеље”, навео је Животић.

Шта се десило са јерменским националним простором

Историјска позадина овог питања је, истиче, врло дубока.

“Она је везана суштински за доба Првог светског рата, за распад великих империја као што су Османско царство и Руска империја. Јермени су током Првог светског рата доживели геноцид, касније се јерменски национални простор нашао у једној ситуацији да буде суштински предмет различитих политичких погађања и дипломатских преговора, па можемо рећи и намиривања различитих рачуна између Ататуркове Турске и Совјетског Савеза, да би се то питање поново актуелизовало у предвечерје распада, онда кад су поново почеле да се љуљају велике империје, у овом случају совјетска", каже Животић.

Суштина тог питања јесу, како каже, границе јерменског националног простора, које је током међуратног периода суштински сужен, у совјетско време држан у датим оквирима, да би у овим тренуцима он добио радикалан облик.

"Јермени су врло осетљиви на то питање, и на питање геноцида, и на питање граница Јерменије, али и на статус Нагорно-Карабаха. То се наравно прелива на унутрашња дешавања. Свакако, многи су незадовољни политиком актуелног премијера. То није тренутног карактера”, каже Животић и напомиње да је велико незадовољство самом политиком Пашињана, која се ослањала на Русију и на систем ОДКБ-а.

Реафирмација принципа суверенитета

Животић наводи да се овај проблем налази на територији Азербејџана, указујући на то да данас на међународној сцени, макар на вербалном плану, постоји својеврсна реафирмација принципа суверенитета и међународног гарантовања неповредивости граница.

“То питање се повлачи не само у случају Украјине већ и сада у случају Азербејџана, тако да се сада и ти принципи користе на тај начин”, каже Животић.

Француска сматра да је за судбину јерменског становништва одговоран Азербејџан, а Немачка је позвала Азербејџан да омогући међународним посматрачима да уђу у енклаву. Ово питање је пре неколико дана било и на дневном реду разговора руског председника и кинеског шефа дипломатије, при чему је Владимир Путин обећао безбедност свим Јерменима у тој енклави.

Животић каже да је међународни фактор присутан и да постоје покушаји да се искористи разочараност великог дела јерменског јавног мњења у руску реакцију.

“Јерменија је кренула убрзано да се окреће Западу. То говори не само заказивање заједничких војних вежби са америчким оружаним снагама, већ се сада говори и о могућности некаквих ширих преговора. Европска унија обећава помоћ, већ се сада говори о некаквој и безбедносној заштити. Тако да сада Запад суштински користи ову прилику да постави фигуративно речено своју заставицу на том простору“, каже Животић.

Указује да није занемарљива ни улога Турске, која Азербејџан сматра не само делом свог простора геополитичког утицаја већ и неку врсту савезника и братске земље.

“Опет тај лук који води од Анкаре преко Бакуа до Москве сада добија такође на посебном значају, зато што Турска као стара чланица НАТО-а, са врло важним утицајем на земље у региону, има и посебну амбицију да сада ту арбитрира. Ту свакако не треба занемарити ни улогу Ирана, која је била изузетно изражена на почетку ове кризе“, рекао је Животић.

Енигма Кавказа

Нагорно-Карабах је само један од постојећих територијалних спорова у региону Кавказа. Ту су и Јужна Осетија и Абхазија насељене руским становништвом у Грузији.

Животић каже да се навлачи нека нова гвоздена завеса и да се јасно цртају линије разграничења утицаја између западног света и Русије.

"Оне на истоку Европе су се практично формирале, а остаје Кавказ као зона на којој ће до некаквог разграничења интереса доћи. Да ли путем договора или након неког конфликта, па потом након некакве конференције, то ћемо видети“, каже Животић.

Наводи да је енигма Кавказа, кроз који пролази један од највећих економских пројеката, данашњи Кинески пут свиле, пре свега у његовом геополитичком положају – судару различитих интереса, шароликост и у етничком и у конфесионалном смислу, али и иницијатива повезивања Индије и Запада...

“Дакле, свакако треба тај регион посматрати шире. Не само у односу укрштања различитих интереса између Русије и Запада. Ту свакако не треба занемарити ни Турску, не треба занемарити Иран као ни арапски свет, али ни Кину и Индију, које ће у перспективи бити ту и те како присутне“, рекао је Животић

Наводи и да у многим аспектима постоји сличност између балканског и кавкаског региона.

“Имају пре свега специфичан геополитички положај. Затим и сама географија у физичком смислу, сличност терена. Могу се ту додати чак и одређене сличности у погледу самог менталитета становништва. Ако уз то додате да су оба региона заиста богата различитостима и у конфесионалном и етничком смислу, онда већ имате доста тих детерминишућих фактора који ће говорити о потенцијалним сличностима, али и о одређеним разликама“, рекао је Животић.

Цело гостовање погледајте у снимку на почетку текста