Умро бивши председник Италије Ђорђо Наполитано

Ђорђо Наполитано је преминуо у истој болници у Риму, у којој је пре годину дана имао операцију стомака.

Рођен је у Напуљу. Био је једанаести председник Италије и први који је изабран два пута.

На челу државе био је од 15. маја 2006. до 14. јануара 2015., када је као 90-годишњак поднео оставку. Као разлог навео је то што је достигао доба које доноси ограничења и тешкоће у испуњавању важних и одговорних обавеза.

"Омиљени комуниста"

Наполитано је био и први шеф комунистичке партије који је добио визу за Сједињене Америчке Државе у пролеће 1978. године, када је председник Америке био Џими Картер.

Тада је имао прилику и да говори на неколико америчких универзитета, док ниједном другом члану комунистичке партије, из које год земље, није било дозвољено ни да уђе у САД.

Ђорђо Наполитано је први у партији схватио да је време комунизма прошло и да је једини могући и пожељан исход социјалдемократски.

Нeкадашњи амерички државни секретар Хенри Кисинџер звао га је: "Мој омиљени комуниста", на шта му је Наполитано одговарао: "Бивши комуниста".

Иначе, млади Ђорђо се 1944. посвађао са оцем, либералним адвокатом, јер није хтео да иде његовим стопама, већ је желео да постане комуниста. У интервјуу 30-ак година касније изјавио је да се Комунистичка партија чинила као сила која једина може да обезбеди радикалну обнову и социјалну рехабилитацију након рата.

Дуго је био део реформистичке струје у Комунистичкој партији, коју је јавност прозвала "побољшивачи", иако се Наполитану та етикета није допадала. Филозоф и политичар Масимо Каћиари каже да је био апсолутни реалполитик, те да је приватно врло оштро критиковао Совјетски Савез, али да то јавно није никада чинио.

"Рођени вођа", читав живот на страни левице

Наполитано је читав живот био на страни левице, врло проевропски орјентисан.

Италијански медији су га описивали као рођеног вођу, модерног аристократу, једног од ретких који је говорио енглески. Био је и први комуниста у Квириналу (седишту председника републике).

Медији преносе писмо једног читаоца листу Република, у којем наводи да је видео Наполитана како се вози препуним аутобусом са актн ташном у руци, што га је навело да помисли како је "дивна земља у којој је председник Републике неко ко живи у сенци, повучено".

Наполитано се суочио са великом државничким изазовима, међу којима и економском кризом 2011. и био сведок завршетку Берлусконијеве епохе. Након што 2013. политичке странке нису биле у стању да се договоре о његовом наследнику, прихватио је други мандат - иако га није желео.

Храбар човек који је мењао ствари

Као председник - интервенисао је, мењао ствари, надзирао, грдио када је то било потребно. Новинари који су пратили његов рад описивали су га као храброг, одлучног и опрезног, али страственог човека, дубоких убеђења, који је мрзео демагогију.

Говорио је као да чита књигу и објашњавао је своје политичке потезе.

Ђорђо Наполитано је био џентлмен који је у републиканском стилу прошао кроз 70 година јавног живота Италије. Иако је у јуну напунио 98. година, он је и даље говорио о будућности - и Европе, где су га сви поштовали, и Италије.

Медији пишу и да је био близак са папом Бенедиктом Шеснаестим, те да је он прво Наполитану рекао да се повлачи са дужности.

Иза себе је оставио супругу Клио Марију Битони и два сина, Ђованија и Ђулија.

Године 2014. читаоци листа Политика могли су да прочитају на српском језику потписани предговор његове књиге “Главни пут, Европа и улога Италије у свету“.