Азербејџан прогласио амнестију за јерменске борце у Нагорно-Kарабаху, Јереван тражи мисију УН

Азербејџан је прогласио амнестију за јерменске борце у региону Нагорно-Kарабаха који предају оружје, иако су неки од њих најавили да ће наставити отпор, саопштио је саветник азербејџанског председника Хикмет Хаџијев.

Јермени, који чине већину у Нагорно-Kарабаху, саопштили су четвртак да су им потребне безбедносне гаранције пре него што предају своје оружје, након што је Азербејџан објавио да је вратио отцепљени регион под своју контролу након 24-часовне војне операције.

Хаџијев је најавио да ће данас у овај регион бити испоручена три товара хуманитарне помоћи.

Јереван тражи мисију УН

Министарство спољних послова Јерменије тражи покретање мисије УН у Нагорно-Kарабаху.

Јерменски министар иностраних послова Арарат Мирзојан затражио је осуду напада на цивилну инфраструктуру у Нагорно-Kарабаху и хитно покретање мисије УН на тој територији. 

"Позивам Савет безбедности да предузме следеће хитне мере. Да осуди наставак напада на цивилне објекте и инфраструктуру, да затражи пуну примену обавеза из међународног хуманитарног права, да одмах покрене мисију УН у Нагорно-Kарабаху ради праћења и процене људска права, хуманитарне и безбедносне ситуације“, рекао је Мирзојан на седници Савета безбедности УН.

Kако је навео, циљ операције Азербејџана је да се заврши етничко чишћење у Нагорно-Kарабаху.

"Ова агресија је кулминација десетомесечне блокаде и принудне глади коју Азербејџан користи против становништва Нагорно-Kарабаха", истакао је јерменски министар.

Он је такође негирао тврдње Азербејџана у вези са присуством Оружаних снага Јерменије у Нагорно-Kарабаху.

"Очигледна је намера појединих субјеката да Јерменију укључе у војне операције, да пренесу војне операције на нашу територију. Морамо да градимо мирне односе засноване на међусобном признавању суверенитета и територијалног интегритета“, рекао је Мирзојан.

Баку: Покушаји Јерменије да злоупотреби Савет безбедности

Министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов изјавио је да је једностран и пристрасан приступ, заснован на уским политичким разматрањима или лобистичким везама које су у основи сазивања данашњих дискусија у Савету безбедности поводом ситуације у Нагорно-Kарабаху, "потпуно непродуктиван, бескористан и осуђен на неуспех".

"Ово може само да скрене пажњу са стварног процеса нормализације, што није у интересу Азербејџана и Јерменије, већ у интересу одређених спољних сила које настављају да злоупотребљавају постојеће неслагања за сопствене политичке сврхе", поручио је Бајрамов.

Он је навео да би, у време када је почела практична примена разоружања и демилитаризације, праћена директним дијалогом између становника јерменског порекла и званичника владе Азербејџана, међународна ситуација требало да уважи тренутну реалност. 

Kарабах је међународно признат као део углавном муслиманског Азербејџана, али његово хришћанско јерменско становништво је одржавало дефакто независност, од рата 1990-их када се Совјетски Савез распао.

Многи од 120.000 Јермена у Kарабаху тврде да су их напустили Русија, Запад и сама Јерменија, и више пута су говорили о томе да се плаше прогона Азербејџана, који подржава Турска.

Јерменски премијер Никол Пашињан саопштио је да је Јереван спреман да прихвати избеглице из Нагорно-Kарабаха.

У четвртак је постигнут договор о прекиду ватре између азербејџанских оружаних снага и јерменских трупа у отцепљеном региону Нагорно-Kарабаха, насељеном претежно Јерменима.

Договор је постигнут уз посредовање руског мировног контингента, након што је званични Баку покренуо “антитерористичку операцију” у Нагорно-Kарабаху како би повратио уставни поредак у тој области коју контролишу јерменски сепаратисти.