Договорен прекид ватре у Нагорно-Карабаху, јерменске снаге ће морати да предају оружје

Министарство одбране Азербејџана саопштило је да је постигнут споразум о "суспензији антитерористичких мера у Нагорно Карабаху".

И лидери јерменске енклаве су потврдили да је уз помоћ руских мировних снага постигнут договор о потпуном прекиду непријатељстава који ступа на снагу од 11 часова (13 по локалном времену).

Јерменска страна је прихватила предлог руске мировне мисије о прекиду ватре, а договором је предвиђено повлачење јерменских војних јединица и опреме из Нагорно-Карабаха, као и разоружавање локалних одбрамбених снага.

Разоружавање и повлачење јерменских јединица врши се у координацији са руским мировњацима, а јерменске формације ће морати да предају оружје и тешку технику, саопштило је азербејџанско Министарство одбране.

Јерменски премијер Никол Пашињан саопштио је да Јерменија није учествовала у припреми текста споразума о прекиду ватре. Пашињан је рекао да је његова канцеларија само примила к знању одлуку да су власти у Нагорно-Карабаху пристале на прекид ватре.

Најављен састанак о реинтеграцији

Администрација председника Азербејџана Илхама Алијева најавила је састанак са представницима Јермена на којем ће разговарати о реинтеграцији.

"На предлог администрације председника Републике Азербејџан, у Јевлаху ће бити одржан састанак са представницима јерменских становника Карабаха на којем ће се разговарати о питањима реинтеграције на основу Устава и закона Републике Азербејџан", наведено је у саопштењу.

Јевлах, град у којем ће састанак бити одржан, налази се око 100 километара од регионалног центра Ханкендија, града којег Јермени називају Степанакерт.

Најмање 32 жртве азербејџанске "антитерористичке операције"

Азербејџан је у уторак саопштио да покреће "локалне антитерористичке мере" у Нагорно-Карабаху како би повратио уставни поредак и протерао тамошње јерменске војне формације.

Власти у Бакуу захтевале су предају и повлачење јерменских трупа из тог региона, док је Јереван тврдио да нема јерменских снага у Карабаху и да Азербејџан спроводи агресију са жељом да заузме најнасељеније регионалне центре.

Локални званичници тврде да су у нападима азербејџанских снага убијене и повређене на десетине људи.

Омбудсман Нагорно-Карабаха Геган Степањан саопштио је раније данас да су 32 особе, укључујући седам цивила, убијене, а да је више од 200 рањено од почетка војне операције.

Руске мировне снаге организовале су евакуацију цивилног становништва Нагорно-Карабаха, а позиви да се оружани сукоб што пре прекине стигли су из Москве, Вашингтона, Париза и Ватикана.

Јерменија и Азербејџан водили два рата око Нагорно-Карабаха

У Нагорно-Kарабаху, који је међународно признат као део Азербејџана, живи претежно јерменско становништво и он није под контролом Бакуа од деведесетих, након рата између Јерменије и Азербејџана.

Азербејџан је поново заузео делове територије Нагорно-Kарабаха и планинске крајеве око њега у другом рату 2020. године, окончаном примирјем које надгледају руске мировне снаге.

У протеклих девет месеци, етнички Јермени у енклави жалили су се на несташицу хране, лекова и осталих потрепштина, оптужујући Баку да спроводи блокаду јединог коридора који повезује Нагорно-Карабах са Јерменијом.

Око 2.000 руских мировњака требало је да надгледа поштовање споразума којим је окончан рат 2020. године, али је интересовање Москве за тај регион спласнуло након почетка сукоба у Украјини.

Односе Москве и Јеревана нарушиле су и заједничке војне вежбе јерменских и америчких снага, што је протумачено као један од сигнала заокрета ка Западу, мада је Кремљ демантовао јерменске наводе да није учинио довољно да помогне свом савезнику.

Прошлог маја јерменски премијер Никол Пашињан рекао је да ће његова земља бити спремна да призна Нагорно-Карабах као део Азербејџана у замену за безбедност етничког јерменског становништва.