Писмо из Ватикана - папа Пије XII знао за страдања Јевреја у нацистичким логорима, али је ћутао

Ради се о већ пожутелом писму које носи датум 14. децембар 1942. и чији садржај потврђује да је папа Пије XII знао шта су радили нацисти у концентрационим логорима.

Наиме, у писму које је антинацистички немачки језуита Лотар Кенинг послао папином приватном секретару, Немцу Роберту Лајберу, помиње се СС крематоријум у концентрационом логору Белзец у Пољској који је био под немачком окупацијом. У писму се помиње и Аушвиц који је предмет другог извештаја, али то писмо за сада није пронађено.

Пећ у Белзецу

Према листу Коријере дела Сера то је и коначна потврда да је Адолф Хитлер желео да потпуно истреби јеврејски народ у Европи. По Ђованију Кокоу ово писмо је доказ дугорочне преписке у којој је папа био обавештаван о злочинима над Јеврејима. Он додаје да је Ватикан тада јавно признавао да се ради о логорима у које су били затварани Јевреји али не и о логорима смрти.

Но, проналазак овог писма доказује супротно јер се у њему помиње пећ у Белзецу у којој је спаљивано дневно и по 6.000 људи, посебно Пољака и Јевреја.

"Машина смрти је у овом писму описана у свом неизрецивом ужасу", изјавио је архивиста Коко у интервјуу за данашњи Коријере.

Ћутање папе Пија XII пред масовним злочинима Трећег Рајха дуго је било предмет жестоких дискусија између критичара и оних који су стајали у одбрану папе Еуђенија Паћелија. Процес његове беатификације, започет 1967. године био је веома контроверзан и у самој Католичкој цркви.

Отварање Ватиканске архиве у марту 2020.

Важна прекретница догодила се 02. марта 2020. када је дошло до дуго очекиваног отварања архиве и од тада је могуће консултовати сва документа која се односе на понтификат Пија XII који је трајао од 1939. до 1958. године. Научници су од тада интензивирали свој рад не би ли боље разјаснили догађаје у вези са папиним понашањем.

Коријере дела Сера је пре три године, у марту 2020. писао да је 10. октобра 1941. године папа Пије XII. примио монсињора Анђела Ронкалија који је стигао из Истанбула. Ронкали је записао да га је папа питао да ли његово ћутање у вези са нацизмом може бити лоше протумачено. Реч "ћутање" је од тада главни адут оних који нападају папу Пија XII.

Ћутање је реч коју је папа свесно користио, а Лућијана Фрасати која је тада дошла из Пољске му је рекла да нимало није омиљен у тој земљи јер не ради ништа у корист пољских свештеника. Папа јој је тада одговорио: "Овај свет не познаје захвалност."

Но, управо ћутање папино пољски свештеници су тумачили "деликтом ћутања" сматрајући да папа није на њиховој страни јер се не изјашњава.

То је папи рекао и римски дон Пиро Скавици у новембру 1941.године након повратка из Пољске и Украјине које су биле под немачком окупацијом и где је видео страшне сцене. Рекао му је да пољска католичка црква жели да чује од њега јасан, одлучан, идеолошки и јавни став, те му је испричао о истребљивању Јевреја. Када је 1942. опет био код папе рекао му је да је убијено око два милиона Јевреја.

Папина тишина

Папина тишина је тада виђена као његов избор у току светског конфликта на врло осетљивом терену за Католичку цркву која је била подељена у земљама у рату. Вести о геноциду су стизале у Ватикан иако је било тешко проверити их.

Коријере дела Сера је тада написао да се не може рећи да папа није знао за истребљење Јевреја као што се ни те 2020. није могло говорити о великом открићу међу ватиканским документима јер, наглашава италијански дневни лист, још шездесетих година Actes et Documents су објавили неколико таквих докумената.

Отварање ватиканских архива кад је реч о папи Пију XII започето је почетком марта 2020. али је прекинуто после само пет дана услед епидемије ковидом 19.

Стручњаци пронашли стравичне фотографије

Ипак још тада су стручњаци пронашли стравичне фотографије на којима се виде наги Јевреји пре убијања као и немачки војници који су их сахрањивали. Фотографије које је снимио један сведок у Пољској, послате су у априлу 1943. године нунцију у Швајцарској, Бернандинију Адолфу Силбершајну који је био Јеврејин из Лавова и на челу комитета за Јевреје у Швајцарској.

Ове фотографије се и даље тамо налазе док извештаји о Јеврејима у Руминији и Придњестровљу не садрже фотографије па их зато и нема у Ватикану.

Но без обзира на све, представљају импресивно и застрашујуће сведочанство. Ипак, Ватиканска архива показује да је Ватикан био посебна опсерваторија за европска питања те да се није бавио само реконструкцијом папиних активности.

Постоје моменти за време рата који показују да су постојали "притисци" да се папа јасно и јавно изјасни против нациста.

На пример, у августу 1942. године митрополит грчко-католички из Леопилија, Сзептицки, који је на почетку прихватио нацисте као ослободиоце од угњетавајуће совјетске репресије, информисао је Ватикан о нацистичком истребљивању Јевреја.  

Америчка дипломатска офанзива

Нешто касније је дошло и до америчке дипломатске офанзиве. Мајрон Тејлор који је био представник Рузвелта, примљен је са великом пажњом у Ватикан у септембру 1942. године. Енио Ди Нолфо је 1978. године објавио извештај о нацистичким злочинима које је Тејлор доставио Ватикану а који је већ објавила канцеларија Стејт департмента за историјска питања. Чак су се ангажовали и Енглези који су имали мањи утицај у Ватикану.

Ватикан је одговорио Америци речима да је "Света столица имала вести о тешком третману намењеном Јеврејима али није у стању да провери валидност тих вести".

Пије XII је у радио-поруци 1942. године осудио смрт и прогресивно погоршање животних услова стотина хиљада људи због националности и порекла. На критике да је био исувише уопштен и да је релативизовао страдања те да није споменуо жртве и злочинце, папа је одговорио да када се ради о зверствима није могао да помене нацисте а да не помене и бољшевике те да онда то савезницима не би било драго.

Они који су стали у одбрану папи Пију тврдили су да је папа желео да избегне стављање Ватикана на било чију страну. Наводно је бринуо због фрагилности Католичке цркве у државама које су биле подељене ратом и пропагандом.

Плашио се пресије нациста на немачке католичке свештенике као и пољске који су били таоци Трећег Рајха. Настојао је да сачува Цркву као хуманитарно и азилантско место те је интервенисао на дипломатски начин не би ли фаворизовао мир.

То је била филозофија активне непристраности која је коришћена између 1914. и 1918. када је Бенедикт 15 чији је Паћели био сарадник, говорио на горак и ироничан начин "Наша непристрасност нас све чини непријатељима".

Резултати истраживања биће објављени 18. септембра 2023.

Резултати истраживања Ђовани Кокоа налазе се у "Документима Пија XII, иза мита" које ће Ватикански апостолски архив објавти 18. септембра. Они су веома важна фаза у раду историографске реконструкције. Прилику да се упореде различита гледишта о томе пружиће међународна конференција заказана у Риму на Папском универзитету Грегоријама у трајању од 09. до 11. октобра.

У листу Lettura који излази суботом са дневним листом Коријере дела Сера могуће је, поред интервјуа са Ђовани Кокоом, видети и фотографију ножа у који је усечен кукасти крст. Тај нож је пронашао у стану папе Пија XII његов наследник папа Јован 23. који је затражио објашњења од тадашњег секретара монсињора Анђела дел Аква. Тадашњи секретар је, не знајући ништа о томе, затражио одговор од часне сестре Паскалине Ленгерт која је стално била уз папу и која му је одговорила да је нож припадао једном члану СС-а и да је требало да буде употребљен против папе. Но, наводно, војник није желео да убије папу те му је поклонио нож.

Папа Пије XII никада јавно није осудио Трећи Рајх 

Папа Пије XII никада јавно није осудио Трећи Рајх нити је икада из Свете столице јасно речено да су Јевреји били жртве геноцида. А све је постало још компликованије након што су Немци окупирали Рим у септембру 1943. Дипломатско понашање Свете столице се може објаснити забринутошћу за одржавање властите непристрасности у односу на зараћене стране али и као наслеђе миленијумске хришћанске одбојности према Јеврејима.

Но оно што је сигурно по ономе што се налази у Ватиканским архивама јесте да је немогуће тврдити да папа Пије XII није био довољно информисан о нехуманом прогону Јевреја.

Много је доказа по којима је Ватикан имао довољно информација да зна какав се хорор дешава у самом срцу Европе те да дипломатија није била довољна да се заустави језива драма.

Данас је Ватикан изабрао линију транспарентности те је омогућено свакоме да види доказе које су пронашли и које ће највероватније тек пронаћи научници а са тим се слаже и директор архиве монсињор Серђо Пагано.