Немци беже из града у село

"Структурално слаба" – тим еуфемизмом се у Немачкој називају рурална подручја у којима се такорећи ништа не догађа. Села у којима живе углавном стари људи, у којима више нема посла, ни пекаре, ни трговине, ни доктора, ни ватрогасаца.

Рурална подручја широм Европе пате од исељавања. Људи се селе у велике градове.

Према Евростату, између 2015. и 2020. године је 355 од 406 претежно руралних региона у ЕУ забележило више исељавања него усељавања. Посебно је смањен број млађих особа и радно способних. Број мештана старијих од 65 година пак расте за 1,8 одсто годишње.

Визије ЕУ за рурална подручја

Последице су озбиљне. Градови постају све претрпанији, живот све скупљи. Стамбеног простора је мало и расте притисак да се зида и на последњој зеленој површини.

У руралним подручјима све је више слободних упражњених места, као и осећаја запостављености. Пруге се проређују и укидају, инфраструктура се не обнавља, а дигитализација се занемарује. То подстиче фрустрацију, а има и политички утицај.

Европска унија је то препознала и покушава да обузда рурални егзодус програмима као што су "Пакт за рурална подручја" и "Акциони план за рурална подручја". Пре две године договорена је "Визија за рурална подручја ЕУ". Пуно се новца троши на оживљавање запостављених места.

Депопулација у источној Немачкој

И у Немачкој је унутрашња миграција три деценије познавала само један смер: из села у градове. Након поновног уједињења 1990, то је посебно важило за источне немачке покрајине, које су доживеле огроман одлив становништва у неким подручјима.

С друге стране, градови попут Лајпцига, Минхена или Берлина повећали су број становника за више од двадесет одсто у последње две деценије.

Но, чини се да је овај тренд заустављен, као што показују статистички подаци од 2008. до 2021. године. Док се студенти, ученици и странци и даље селе у градове, од 2017. све више људи од 30 до 49 година се сели на село са својом малолетном децом, а тамо одлазе и млади људи између 25 година и 29 година старости.

Изненађујуће је да је готово свеједно јесу ли села или мали градови у близини великог града или на периферији. Фондација берлинског Института за становништво и развој говори о новој "жудњи за селом".

Заједно са Фондацијом "Вистенрот", берлински Институт анализирао је статистичке податке. У 2021. години – још је трајала пандемија – две од три руралне заједнице забележиле су више придошлих него отишлих, каже социјални психолог Фредерик Сикстус са берлинског Института. Деценију раније, то се односило само на једну од четири руралне заједнице.

Сан о сопственом дому недостижан је у граду

Због анализе миграција, истраживачи су провели седам дана у посети у шест заједница у различитим руралним подручјима широм Немачке које тренутно доживљавају посебан раст и тамо су одржали многе расправе. "Нови на селу – како досељавање мења живот на селу" назив је студије која је из тога произашла.

"Ја сам свесно одлучио да дођем на село јер су овде прилике погодније за породицу", цитиран је у студији један придошлица. "И бићу искрен, ако желите градити, цена је наравно велики проблем. И наравно, то је потпуно другачије на селу."

У бројним разговорима истраживачи су сазнали да се пре свега тражи више и јефтинијег простора за живот, више природе и чистија животна средина.

Могућност рада од куће – и она се сасвим етаблирала током пандемије – значи да прихватају већу удаљеност од градова. "Више не постоји апсолутна потреба за тим да се буде на радном месту", објашњава социјални психолог Сикстус.

Придошлицама је важна инфраструктура, што пре свега укључује брзи интернет. "Наравно, школе и вртићи су ствари које једноставно морају постојати. Чак и да је овде била најлепша и најјефтинија некретнина на свету, то би био кључни критеријум", каже један нови становник села.

Навикавање на сеоску близину

Истраживачи су испитивали и какве последице има усељавање на локално становништво. "Функционална сеоска заједница није нешто што се подразумева", каже Катерина Хинц, директорка Берлинског института.

"Дошљаци и дугогодишњи становници морају активно да обликују начин на који живе заједно", каже она. Неки дошљаци, додаје, прво морају да науче како живети заједно на селу.

Али, демографски развој остаје проблем чак и за места у која се више људи усељава него исељава. Јер и тамо, у трећини случајева, више људи умире него што се рађа.

У студији се позивају мала места да размисле о градњи примереној старости становника. Рецимо, о стамбеним зградама које нису уобичајене на селу. То би могла да буде алтернатива за старије људе који више не могу да брину о целом газдинству – а у празне куће се могу уселити млађе породице.