Француски Авганистан, или клизање Нигера ка рату

"Након несрећног развоја политичке ситуације у Нигеру која је кулминирала свргавањем председника, Ековас је под мојим вођством осудио војни удар и затражио повратак демократски изабране владе", рекао је председник Нигерије, тражећи од парламента дозволу да на границу са Нигером пошаље појачања ради "војне интервенције" уколико буде потребе.

Тинубу је од парламента затражио дозволу да покрене војну интервенцију неколико сати пошто су се по друштвеним мрежама појавили снимци нигеријских снага недалеко од граница Нигера, што су посматрачи протумачили као најаву скорих сукоба.

Могућност нових сукоба у Африци постала је извеснија после састанка Ековаса, петнаесточланог економско-политичког блока држава са запада овог континента, који је од пучиста у Нигеру затражио да у року од недељу дана на власт врате председника Базума или се суоче са последицама.

"Ековас неће вођама војног удара рећи где и када ћемо напасти, ту одлуку донеће шефови држава", рекао је један од званичника ове организације, "планови су начињени".

Делегација ове организације, која се запутила у Нигер, у претхподна 24 часа није успела да стигне до престонице Нијамеја, као ни да се састане са вођом пучиста, генералом Абдурахманом Чианијем, или свргнутим председником.

Друга група дипломата Ековаса заказала је састанак са властима у Алжиру и Либији. Алжирско министарство спољних послова јасно се изјаснило против било какве војне интервенције у Нигеру.

Власти у Нијамеју су у ноћи између среде и четвртка отвориле границе према Алжиру, Буркини Фасо, Малију, Чаду и Либији. Власти у Триполију су, истовремено, на јужну границу послале појачања, образлажући овај потез потребом да се зауздају шверцерске групе.

Кључне границе са Бенином и Нигеријом, преко којих воде путеви ка лукама на Атлантском океану, су затворене. Према подацима америчког Стејт департмента затвореним путевима је, пре санкција Ековаса, дневно пролазило више од 1.000 камиона.

Чланице Ековаса су, такође, блокирале Нигер на регионалном тржишту и замрзле средства власти у Нијамеју, што би могло изазвати озбиљне последице по трећу најсиромашнију земљу света.

Истовремено, петнаесточлани блок са запада Африке се у прошлости није прославио у спречавању државних удара, па су власти у протекле три године по два пута насилно мењане у Малију и Буркини Фасо.

Базум тражи помоћ

Свргнутуи председник Мухамед Базум, који се налази у притвору "негде у Нигеру", затражио је помоћ Америке и међународне заједнице, како би се у замљи обновио уставни поредак.

Базум је, у писму Вашингтон посту, упозорио на растући утицај "руских криминалаца" из групе "Вагнер" тврдећи да би читав регион упасти у вртлог "бруталног тероризма" какав је виђен у Украјини.

Страх од руског утицаја у Нигеру избио је је у први план дан после пуча, када су демонстранти по улицама Нијамеја носили руске заставе и тражили "раскид неоколинијалних односа" које та држава има са Француском.

Бивши француски амбасадор у САД и Уједињеним нацијама, Жерар Аруд рекао је дневнику "Поан" да је пуч у Нигеру у највећој мери резултат неоколонијалног односа Париза и афричких држава, али и недостатка јасне стратегије Европске уније према том континенту.

Оцена француског дипломате уследила је после бројних антифранцуских парола које су на улицама Нигера, али и Малија и Буркине Фасо, узвикивале присталице нових власти.

Револт младих због сиромаштва и француског утицаја

Аруд сматра да део разлога за бунт против Француске лежи и у "револту младих" против Париза и власти које сматрају "француским пудлицама". У комбинацији са наглим порастом броја становника и стравичним сиромаштвом, тај бес је лако разумљив, тврди француски дипломата.

Француски утицај у региону Сахел траје три века, под када су Французи колонизовали већи део држава у том региону. Када су афричке државе 1960. године прогласиле независност, нису у потпуност прекинуле зависност од Париза, који је, пак, у последњих десетак година покренуо неколико војних операција против радикалних исламиста.

После извесног времена, француски војници који су у прво време поздрављани као ослободиоци, постајали су окупатори, а некада разједињене снаге радикалних исламиста, временом су се груписале.

Због тога, француске акције против Ал каиде и Исламске државе, су упркос великом труду војника, донеле резултате који се, суштински косе са првобитним циљевима - уместо уништења тих група, њихов утицај је порастао.

Француски Авганистан

Ветерани дипломатије сматрају да би се стање у Нигеру могло назвати "француским Авганистаном", као и да би власти у Паризу, коначне, морале афричке државе да третирају као суверене државе.

Француски председник Емануел Макрон је прошле године најавио фазно повлачење око 1.500 војника из Нигера, али је његов план дефинисан прекасно, јер су прво Мали, а затим и нове власти у Нијамеју практично протерали тамошње контигенте Легије странаца.

Осим Француске, војсе базе у Нигеру имале су Италија и Немачка, па стручњаци сматрају да би читава Европска унија морала да редефинише политику према овом региону и односе, наместо војсци, остави на вољу дипломатама и компанијама.

Сједињене Америчке Државе у Нигеру у две базе имају још 1.100 војника, који су се претходних година хватали у коштац са радикалним исламистима. После свргавања председника Базума, Пентагон је рекао да нема намеру да повлачи војнике из ове државе.

Руске заставе на улицама Нијамеја не представљају јасно објашњење руског утицаја у региону. Први се огласио шеф "Вагнера" Јевгениј Пригожин, који је поздравио смену власти у Нигеру и нагласио да су његове снаге спремне да помогну очување реда и мира.

"Оно што се десило у Нигеру није ништа друго до борба народа против колонизатора", рекао је шеф "Вагнера" у једном од ретких јавних наступа од неуспешног марша на Москву његових плаћеника.

Недуго затим, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да у Нигеру мора бити обновљен уставни поредак.

Нигер је иза Јужног Судана и Чада, трећа по сиромаштву држава на свету, према индексу развоја Уједињених нација и суочен је са озбиљним проблемима почевши од економије, па све до последица глобалног загревања и деловања радикалних исламиста.

Војни удар у Нигеру догодио се усред озбиљне дипломатске акције Уједињених нација, које су планирале да у ову државу прераспореде 13.000 припадника мировне мисије из суседног Малија.